Празне учионице: Све мање ђака у Републици Српској

“Ја сам Алекса Мићић. Идем у ОШ “Доситеј Обрадовић” у  Средњим Загонима. Једини сам у трећем разреду. Волио бих да имам још једног другара који би ишао са мном у разред”, каже овај дјечак.

Република Српска 12.05.2021 | 16:39

И док се разговара о повећању плата у просвјети, школске клупе су све празније. А тамо гдје нема жамора дјеце, нема ни живота.

“Ја сам Алекса Мићић. Идем у Основној школи “Доситеј Обрадовић” у  Средњим Загонима. Једини сам у трећем разреду. Волио бих да имам још једног другара који би ишао са мном у разред”, каже овај дјечак.

Подручну школу у Средњим Загонима похађа свега девет ученика, распоређени у комбинована одјељења. Првачића нема.

“У овом комбинованом одјељењу имамо само четири ученика. Само једног ученика у трећем разреду и три ученика у  петом разреду”, каже учитељица Милица Стојановић.

Школске клупе широм Републике Српске све су празније. Из године у годину, вишак је слободних столица на које нема ко да сједне.

Подручна школа “Ћирило и Методије” у Бањици има укупно 13 ђака.

“Радим у комбинованом одјељењу од самог почетка, с обзиром на то да број ђака из године у годину пада. У мом одјељењу комбиновани су други, трећи и четврти разред, а код колегинице први и пети”, каже учитељ Дејан Обреновић.

“Иначе комплетно цијела школа са својом подручном је прије 15 година имала 500 ученика, сада има 220. Ово све говори колико је заиста нагли пад броја дјеце у селима”, каже директор ОШ „Ћирило и Методије" у Главичицама код Бијељине, Нада Митровић.

Око 250 првачића је мање уписано у школској 2020/2021. години у односу на годину раније.
У чак 92 подручна одјељења основних школа у Српској, није уписан ниједан првачић. А да је ситуација забрињавајућа потврђује и податак да су три централне школе у први разред уписале свега три или четири ђака.

“Ти примјери ће бити све распрострањенији. Два су основна разлога. То је смањени ниво рађања чега смо свједоци посљедњих 15 година. Други проблем јесте тај рурални егзодус, односно исељавање са руралних подручја и концентрација у неколико већих општинских, односно градских центара у Републици Српској”, каже демограф Александар Чавић.

Тај пад броја ђака у школским клупама, слика је и прилика стања у земљи у којој млади људи не виде будућност. А чини се да нико ништа и не предузима да се ситуација промијени.

“Без развоја привреде млади људи ће и даље одлазити из Републике Српске. Тим путевима ће ходати само генерације који су већ на измаку, а млади људи ће ходати улицама Западне Европе”, каже Иванка Марковић, члан Одбора за образовање, науку, културу и информисање у Народној скупштини Републике Српске.

За три деценије Српска изгубила трећину популације. Све нас је мање, а ми све лакше предајемо другим земљама оно највредније – младост чијег потенцијала властодршци нису свјесни.

(БН)