Шта "ради" 1.5 милиона неактивних грађана у БиХ?

У Босни и Херцеговини, према службеним подацима из Анкете о радној снази, има 1,53 милиона неактивних особа.

Босна и Херцеговина 09.05.2021 | 11:17

Неактивне особе, према статистици, су оне особе које имају 15 и више година и које нису сврстане нити у запослене нити у незапослене особе. Дакле, ријеч је о становништву које службено не доприноси стварању нове вриједности.

Таквих је више него оних који су активни, а којих је крајем 2020. године било 1,39 милиона.

Подаци о (не)активности становништва показују колико је друштво у БиХ економски анемично, будући да његов бруто друштвени производ ствара ограничен број људи.

Ко су људи који чине неактивно становништво?

Статистички то је углавном старија популација будући да је 36,1% неактивних особа у старосној групи од 65 и више година, а 26,3% у старосној групи од 50 до 64 године.

Када је ријеч о образовној структури, то су углавном особе са завршеном основном школом или нижим образовањем - таквих је наиме готово половина. Остатак чине особе са завршеном средњом школом, а тек је 5,7 посто њих са вишом школом, факултетом, магистратуром или докторатом.

У стварности, ријеч је о становништву које најчешће "накачено" на неки вид социјалних давања у држави, а што је дијелом и наслијеђе из протеклог рата с озбиром на велики број људи који примају накнаде по основу учешћа у рату, заслуга, инвалидности итд.

Један дио сасвим сигурно ради у неформалној економији, будући да их статистика не успијева да обухвати као особе које на примјер раде на свом пољопривредном имању или су неплаћени помажући члановима домаћинстава.

Треба имати на уму да у БиХ има око 700 хиљада пензионера и да је сваки четврти становник земље уживалац пензије, те се финансира из буџета Републике Српске и ФБИХ.

Социјална давања у БиХ су међу највећима у свијету, будући да према ранијим подацима Свјетске банке БиХ троши 4% свог бруто националног дохотка на новчане накнаде кроз програме социјалне заштите који нису базирани на доприносима (дакле изузимајући здравствено, осигурање, пензионо осигурање и осигурања незапослених лица). Борачке бенефиције апсорбирају чак око три четвртине укупне фискалне потрошње по овом основу.

Овакав систем помаже економском одржавању особа без да се радно ангажују.

Тим прије што истраживања показују да новчане накнаде за социјалну заштиту које се не финансирају из доприноса одлазе углавном статистички богатијој популацији док је сиромашни дио становништва њима врло слабо покривен.

Све то чини да значајан дио некативних особа фактички и не жели да се радно ангажује, а чак и оне особе које се воде као незапослене на бироима за запошљавање већином су пасивни тражиоци посла.

Од оних који су незапослени посао тражи двије године и дуже чак 126 хиљада особа или 56,8% од укупног броја незапослених.

Реформе у запошљавању као и реформе у социјалним давањима су потреба на коју годинама указују међународне институције попут Свјетске банке, ММФ-а, али владе на њима углавном избјегавају да раде купујући социјални мир. 

(Индикатор)