Измјене Изборног закона већ осуђене на пропаст

 Интерресорна радна група за измјену Изборног закона БиХ почеће с радом у уторак (11. мај), али је већ сада извјесно да неће постићи резултат, односно да до суштинских промјена Изборног закона у БиХ неће доћи, и то прије свега због односа у Федерацији БиХ.

Босна и Херцеговина 08.05.2021 | 10:31

Да је тако може се закључити из посљедњих изјава представника Бошњака и Хрвата, који су коментарисали изјаве Владе Њемачке гдје су рекли да би инсистирање на начелу "легитимног политичког заступања народа" могло продубити етничке подјеле.

Управо на овом легитимном заступању народа инсистирају Хрвати, који поред захтјева да бирају свог члана Предсједништва БиХ желе и легитимне представнике Хрвата у Дому народа Федерације БиХ.

С друге стране, у СДА кажу да неће бити "редуцирања надлежности домова народа на заштиту виталног националног интереса", а овај став понављају већ годинама.

"Тај захтјев ХДЗ-а је неприхватљив за СДА, на чему упорно инсистирамо и што јесте главни камен спотицања у дугогодишњим преговорима са ХДЗ-ом", рекао је Бакир Изетбеговић, лидер СДА, додајући да је захтјев СДА да сваки грађанин на сваком педљу земље има једнака права, да може гласати за кога хоће и кандидовати се за сваку позицију и да без тога неће бити прихваћене измјене Изборног закона.

Када је ријеч о изјавама које су дошле из Владе Њемачке, у Амбасади Њемачке у Сарајеву за "Независне новине" су појаснили да се ту ради о одговору Министарства спољних послова Њемачке на посланичко питање, изричито наглашавајући да се не ради о документу који би на темељни начин третирао изборну реформу у БиХ.

И у Хрватском народном вијећу (ХНС) коментарисали су изјаве које су дошле из Њемачке, наглашавајући да се ради о злонамјерним интерпретацијама и произвољним тумачењима.

"Уколико би легитимно представљање подразумијевало да Хрвати бирају само Хрвате или Срби само Србе, такав модел додатно би водио у подјеле и подразумијевао још већу дискриминацију у демократском и националном погледу и био пораз за европску БиХ. Управо је то срж поруке која је упућена испред њемачке савезне власти и у потпуности подржавамо такве ставове", рекли су у ХНС-у.

И Драган Човић, лидер ХДЗ-а, у петак је говорио о легитимном представљању наглашавајући да мора постојати јасно опредјељење за то, али и за конститутивност и федерализам, без којег, како је рекао, овај простор не може опстати.

"Хрватски народ не смије дозволити да буде наиван и изван преговарачког стола", рекао је Човић.

Управо легитимно представљање народа у БиХ највећи је камен спотицања прије свега у Федерацији БиХ и о њему ће се највише расправе водити пред Интерресорном радном групом за измјену Изборног закона, која тек треба да почне с радом.

Поједини чланови Интерресорне радне групе кажу да је још рано говорити о очекивањима јер се не зна ни како ће радити та радна група, ко ће бити њен предсједавајући те да ли ће сваки члан те групе имати могућност предлагања својих измјена.

Такође, једно од питања која ће се поставити биће сигурно и захтјеви међународне заједнице у БиХ да у Интерресорној радној групи буду и представници ЦИК-а, на шта сасвим сигурно неће пристати СНСД и ХДЗ, а што би одмах на почетку рада могло довести до застоја.

"Измјене Изборног закона су битне и значајне за све у Босни и Херцеговини, мада условљавања која се постављају и са бошњачке и са хрватске стране не дају претјерани оптимизам", рекао је Средоје Новић, шеф Клуба Срба у Дому народа БиХ.

(Независне)