Угрожена радна мјеста у Српској

Према новој заједничкој студији Међународне организације рада и Европске банке за обнову и развој 245.000 радника је у непосредном ризику због карактеристика свог посла, што је посљедица пандемије вируса корона. Поставља се питање колико је ефикасна била помоћ државе и ентитета и да ли ће бити још отказа.

Република Српска 06.05.2021 | 19:59

Кроз три пакета помоћи, Република Србија, која има око 7 милиона становника, за своје грађане и привреду издвојила је 8 милијарди евра помоћи. Ако би Република Српска, са нешто више од милион становника, покушала да прати Србију, требало је да уложи 2 милијарде и 350 милиона марака. Међутим, помоћ државе код нас је неупоредиво мања.

Према званичним подацима, укупна помоћ грађанима и привреди Српске износи око 130 милиона марака, што није ни 10 одсто новца у односу на Србију. Посљедица тога је, између осталог,  лоше стање у угоститељству које и даље покушава да стане на ноге.

 „У Републици Српској преко 30 одсто, односно 5-6 хиљада људи остало без посла, директно који су укључени и раде у сектору туризма и угоститељства. Људи су на рубу егзистенције, боре се за сваког госта јер је држава ускратила право на рад, ограничила радно вријеме локала, број мјеста, а оставила све намете које смо имали 2019. године да морамо да плаћамо држави да би држава преживјела и да би се пунио буџет и да би они на буџету имали своје плате“, каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма Републике Српске.

Од 245.000 ризичних послова, нешто мање од половине, око 114.000 је у микро-предузећима са 10 радника. Таква предузећа у Српској углавном су занати, у које спадају фризери којима је и даље угрожена егзистенција. Из Удружења фризера кажу да је ситуација сад гора него прије годину дана. Тврде да уколико држава не помогне, већина ће затворити салоне и напустити државу, јер другог избора нема. 

 „Мислим да је држава имала начина да помогне и стално сам апеловала како, да индустријска струја пређе на цијену домаћинства и све дажбине, намети, преоптерећени су. Они се морају растеретити и хигијенског минимума и другим наметима који их чекају за годину, 6 мјесеци. Колеге фризери одлазе, вани налазе начине, они који знају језик и имају услове да оду, који су овде са праксом од 10 или 15 година“ , каже Драгица Арсић, Удружење фризера Републике Српске.

Посебно је спорна једнократна помоћ која је у Републици Српској дозначена само за медицинаре и полицију, док је у Србији прошле године, у јеку пандемије, свим пунољетним грађанима исплаћено 100 евра помоћи. Очигледно да су у Србији схватили да се у оваквом времену морају подржати грађане кроз потрошњу новца да би се очувала привреда, што код нас није случај, кажу економисти.

 „Ми немамо никакву стратегију економског развоја која би дала економски кризни штаб који би заједно са оним штабом о пандемији анализирала ситуацију и дефинисала шта је најугроженије у том процесу ширења. Ми доносимо мјере које немају економски рацио, а направе већу штету него корист која се од тога очекује“, истиче Зоран Павловић, економиста.

Милионски сумњиви тендери и огромна јавна потрошња, кажу економисти, довели су до тога да у буџету Српске нема довољно новца за планирање економских политика у оваквим ситуацијама, а све би било другачије да је вишегодишња растрошност санкционисана на вријеме.

(БН)