Ugrožena radna mjesta u Srpskoj

Prema novoj zajedničkoj studiji Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj 245.000 radnika je u neposrednom riziku zbog karakteristika svog posla, što je posljedica pandemije virusa korona. Postavlja se pitanje koliko je efikasna bila pomoć države i entiteta i da li će biti još otkaza.

Republika Srpska 06.05.2021 | 19:59

Kroz tri paketa pomoći, Republika Srbija, koja ima oko 7 miliona stanovnika, za svoje građane i privredu izdvojila je 8 milijardi evra pomoći. Ako bi Republika Srpska, sa nešto više od milion stanovnika, pokušala da prati Srbiju, trebalo je da uloži 2 milijarde i 350 miliona maraka. Međutim, pomoć države kod nas je neuporedivo manja.

Prema zvaničnim podacima, ukupna pomoć građanima i privredi Srpske iznosi oko 130 miliona maraka, što nije ni 10 odsto novca u odnosu na Srbiju. Posljedica toga je, između ostalog,  loše stanje u ugostiteljstvu koje i dalje pokušava da stane na noge.

 „U Republici Srpskoj preko 30 odsto, odnosno 5-6 hiljada ljudi ostalo bez posla, direktno koji su uključeni i rade u sektoru turizma i ugostiteljstva. Ljudi su na rubu egzistencije, bore se za svakog gosta jer je država uskratila pravo na rad, ograničila radno vrijeme lokala, broj mjesta, a ostavila sve namete koje smo imali 2019. godine da moramo da plaćamo državi da bi država preživjela i da bi se punio budžet i da bi oni na budžetu imali svoje plate“, kaže Željko Tatić, predsjednik Udruženja radnika ugostiteljstva i turizma Republike Srpske.

Od 245.000 rizičnih poslova, nešto manje od polovine, oko 114.000 je u mikro-preduzećima sa 10 radnika. Takva preduzeća u Srpskoj uglavnom su zanati, u koje spadaju frizeri kojima je i dalje ugrožena egzistencija. Iz Udruženja frizera kažu da je situacija sad gora nego prije godinu dana. Tvrde da ukoliko država ne pomogne, većina će zatvoriti salone i napustiti državu, jer drugog izbora nema. 

 „Mislim da je država imala načina da pomogne i stalno sam apelovala kako, da industrijska struja pređe na cijenu domaćinstva i sve dažbine, nameti, preopterećeni su. Oni se moraju rasteretiti i higijenskog minimuma i drugim nametima koji ih čekaju za godinu, 6 mjeseci. Kolege frizeri odlaze, vani nalaze načine, oni koji znaju jezik i imaju uslove da odu, koji su ovde sa praksom od 10 ili 15 godina“ , kaže Dragica Arsić, Udruženje frizera Republike Srpske.

Posebno je sporna jednokratna pomoć koja je u Republici Srpskoj doznačena samo za medicinare i policiju, dok je u Srbiji prošle godine, u jeku pandemije, svim punoljetnim građanima isplaćeno 100 evra pomoći. Očigledno da su u Srbiji shvatili da se u ovakvom vremenu moraju podržati građane kroz potrošnju novca da bi se očuvala privreda, što kod nas nije slučaj, kažu ekonomisti.

 „Mi nemamo nikakvu strategiju ekonomskog razvoja koja bi dala ekonomski krizni štab koji bi zajedno sa onim štabom o pandemiji analizirala situaciju i definisala šta je najugroženije u tom procesu širenja. Mi donosimo mjere koje nemaju ekonomski racio, a naprave veću štetu nego korist koja se od toga očekuje“, ističe Zoran Pavlović, ekonomista.

Milionski sumnjivi tenderi i ogromna javna potrošnja, kažu ekonomisti, doveli su do toga da u budžetu Srpske nema dovoljno novca za planiranje ekonomskih politika u ovakvim situacijama, a sve bi bilo drugačije da je višegodišnja rastrošnost sankcionisana na vrijeme.

(BN)