Новим кредитом народу се баца прашина у очи!

И што је најжалосније – ни цент од тог новца неће бити уложен у подршку реалном сектору или инфраструктурне пројекте.

Република Српска 29.04.2021 | 08:35

Сваки пут када јавност помисли да власт Републике Српске не може повући потез који може неугодно изненадити, увјеримо се да може и горе од свега већ виђеног.

Посљедњи примјер је промотивни спот Министарства финансија, у којем подобни економски експерти и ресорна министрица Зора Видовић (иза великих, црних, сунчаних наочала) говоре о „невиђеном успјеху Републике Српске“, задужењу продајом обвезница у вриједности 300 милиона евра на Лондонској берзи.

Наводи Видовић да ће након овог „успјеха“ Република Српска бити препозната на свјетском финансијском тржишту, да ће се  појавити нови, заинтересовани кредитори…

И биће да хоће, јер као гаранцију за враћање позајмљеног новца заложени су и „земља и вода и ваздух“.

Односно јавна добра над којима је Република Српска титулар власништва и која ће прећи у руке власника обвезница уколико се новац не врати.

Биће Република Српска занимљива потенцијалним купцима и јер се задужила уз каматну стопу од 4,75 посто. Дакле, грађани, а не власт, за пет година требаће вратити укупно 375 милиона евра!

И што је најжалосније – ни цент од тог новца неће бити уложен у подршку реалном сектору или инфраструктурне пројекте.

Дакле од, подвлачимо, дуга тешког 375 милиона евра, неће бити отворено ни једно радно мјесто, нећемо имати ни нове болнице или школе. Све то отићи ће у јавну потрошњу.

Односно подршку буџету за повећање плата у јавном сектору, враћање ранијих кредита и мизерне једнократне помоћи пензионерима и борцима.

То је оно чиме се министрица финансија хвали, то је оно што се на провладиним медијима представља као успјех над успјесима.

Економски експерти који прате кретања ма међународном финансијском тржишту истичу да током своје каријере на такву врсту самопромоције, која је оличење најбруталније бахатости власти, никада нису наишли.

Али ово је Република Српска и у њој је све могуће. Премијер Републике Српске Радован Вишковић такође се, без и трунке срама, похвалио да је „Српска направила историјски корак, јер се данас прича о обвезницама РС у свјетским и европским финансијским центрима“.

Но, најлицемјернији у плејади оних који су безрезервно подржали ново задужење је предсједник НДП-а Драган Чавић.

Онај Драган Чавић, економиста и некада најжешћи опозициони критичар политике задужења РС. Који је из посланичких клупа и за пар милиона марака кредита, односно емисије трезорских записа поручивао „како власт сијече уши да би крпила стражњицу“.

А сада, да ни трепнуо није, на сва уста придружује се хорској пратњи Милорада Додика која нас увјерава како је хвале вриједно то колико је Република Српска способна да се дочепала и Лондонске берзе.

Оно о чему власт не говори јесте да се буџет из дана у дан све теже пуни из изворних прихода.

Реални сектор, који једни ствара доходак, једва главу држи изнад воде, пандемија већ другу годину живот држи под дигнутом ручном кочницом, куповна моћ становништва пада па се све одражава и на висину прихода од индиректних пореза.

Без одговора када ће коначно кренути масовна имунизација становништва грађани су све незадовољнији.

И сваки, па и најмањи јавни протест тих незадовољних, доказ је да се гњев спрам власти све више акумулира. А идућа, 2022. година се ближи. Са њом и општи  избори. Дакле, сваки облик социјалног незадовољства ваља предуприједити, а то је најлакше новцем…

Стога ће се од кредита повећати плате полицији, просвјети, јавној управи, медицинским радницима…

Онима који су у односу на остатак грађана ионако у привилегованој позицији. Јер њима због лоцкдоwна нису смањиване плате, они нити један мјесец од марта прошле године нису били на минималцу.

Они су, у највећем броју, гласачка, партијска машинерија коју ваља редовно “подмазивати“.

А нешто коски биће бачено са стола и пензионерима и борцима. Тако ће пред васкршње празнике, зависно од висине пензије, добити између 50 и 80 марака. Једнократно!

Демобилисаним борцима, под условом да спадају у категорију социјално угрожених грађана, „посрећиће“ се та помоћи, једнократне, од 100 КМ.

Али да би се ушло у категорију „социјално угрожених“, приходи четворочланог домаћинства не смију бити већи од 520 марака, демобилисани борац не смије имати аутомобил скупљи од 6.000 КМ, или бити власник више од пет дулума земље, макар то био и какав херцеговачки крш на којем ни козе не могу брстити.

А колико је у Републици Српској сиромаштво узело маха најбоље се видјело првог радног дана ове недјеље. Када су пред одјељењима друштвених дјелатности у Бањалуци, Бијељини… у редовима стајали бивши борци, увјерени да ће обећано добити.

Но, радост да ће макар и минимално покрпити кућне буџете замијенила је и туга и љутња када су схватили да за обећани новац морају приложити хрпу документа и онда чекати да се утврди да ли су довољно сиромашни.

Могло се до новца доћи и на другачији начин – новим кредитним аранжманом са ММФ-ом. Уз каматну стопу нешто изнад један посто.

Но, ММФ заузврат очекује и наставак реформских процеса, усвајање закона којима би се стало у крај криминалу и корупцији. Све оно на што власт Републике Српске није спремна, па шта кошта да кошта.

А како би се оправдала пред грађанима, по ко зна који пут им баца прашину у очи, односно из СНСД-а одустајање од сарадње с ММФ-ом правдају „намјером те међународне финансијске институције да укину државу Републику Српску“. 

(Инфорадар)