Мркић: Потребни заједнички и усаглашени напори

Иван Мркић: За реаговање на климатске промене неопходни заједнички и усаглашени напори

Србија 19.04.2021 | 13:20

Додатне емисије угљен диоксида у атмосферу око наше планете почеле су са индустријализацијом. До тада су испуштања ЦО2 у атмосферу била само она која је уређивала природа. Знамо ко се први индустријализовао и то је омогућило једном броју земаља да читав свет почне на њих да се угледа.

Данас, геооплитички, али и у свакодневици, те земље називамо "Западом" (страна света у којој сунце залази). Таква је друштвена конвенција, а нисам сигуран када је тачно термин настајао, ваљда са понављаним смирајима сунца. Сутони су бар редовни.

Други, неиндустријализовани крајеви света су се угледали на Запад покушавајући да га прате, па и достигну. Данашњи полицентрични и мултилатерални свет указује да су у току процеси на истоку којима се Запад чак и престиже у неким важним областима данашњег живота. Е, то сада неки виде као проблем. И то темељни, не знамо још да ли и као животни. Надам се да то никада нећемо ни сазнати.

Разумљиво је донекле да поједине групе на Западу доживљавају туђи напредак и брзи развој као "нешто што није у реду". Вероватно да је то, по њима, било немогуће да се дојучерашњи неразвијени свет није на њих (Запад) угледао. И да није од њих узимао "пелцер" за развој. У ствари, сигурно је да је баш тако.

Али, ако је неко стварно демократски великодушно настројен, као што се често тврди, онда мора схватити да су људске развојне богазе ван контроле и веома чудне, често непредвидиве и да би свако требало да има једнаке прилике кад већ то није случај са могућностима (управо због малопре поменутог првобитног настанка индустријализације, баш на Западу).

У доброј мери је заборављен некадашњи Кјото протокол, постигнут још пре скоро тридесет година! Радило се о првом озбиљном покушају ограничавања утицаја људских делатности на погоршавање климе на земљи. Затим су кренули даљи међународни преговори под окриљем УН, који су окончани потписивањем споразума у Њујорку, а њихов крај озваничен у Паризу, новембра 2015.

Пре неки дан су са председником Кине Си Ђинпингом путем видео линка разговарали француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Меркел и Макрон разговарали су преко интернета са председником Сијем пар дана пре виртуелног "Еартх Суммит-а" који је сазвао Бајден за 22. До 23.април овог месеца и на коме ће учествовати 40 земаља, укључујући Кину!

Поред свега тога, Џон Кери је био у Шангају од среде, 15. априла, а продужио је свој боравак у Кини у којој је до јуче остао. Зар све то не личи на жељу Меркелове и Макрона, који чине срж, осовину и покретачки мотор ЕУ да настоје да задрже добре односе са Кином, после увођења санкција против Пекинга.

Уследиле су кинеске противсанкције које су циљале поједине посланике у Европском парламенту, од којег се управо очекује да се сагласи са Свеобухватним споразумом о инвестирању између ЕУ и Кине, чиме би отпочео процес ратификације овог неизмерно важног уговора за обе стране.

Посебно имајући у виду чињеницу да је Кина преузела прво место од САД у трговинској размени са ЕУ, која сада премашује 650 милијарди евра годишње!!

Истовремено, такорећи, завршио се и први сусрет Џона Керија, специјалног изасланика председника Бајдена за питања светске климе, који је у Шангају окончао консултације са кинеском страном.

Њему је саговорник био кинески министар за екологију, Сие Џенхуа, човек описан од Керија као "способан заступник". Изгледа да је Кери имао разговоре и са потпредседником кинеске владе, Хан Џенгом, врхунским кинеским дипломатом Јанг Ђиечијем, министром спољних послова Ванг Јијем ...најзанимљивије је да је објављено заједничко саопштење после састанка, које указује на обавезивање обе стране на спровођење будућих мера у даљем ограничавању емисија ЦО2.

Не треба посебно истицати важност ове чињенице, довољно је познавати степен данашњег несагласја две велике силе по низу врло битних питања па схватити колико је вредно то да су Кина и САД ипак опредељене да сарађују у неким областима од значаја за читав свет. Свеједно, заједничко саопштење две велике силе у данашњим околностима појачаног непријатељства ("ривалитета", како воле да кажу у Бајденовој администрацији), може бити оцењен као добродошао резултат.

Посебно што долази од две земље које су највећи емитери угљен-диоксида у нашу, заједничку атмосферу.

Надамо се да ће и будући мултилатерални скуп у Кини, у граду Кунмингу (посвећен биодиверзитету и његовом очувању на планети) бити успешан и обојен добром вољом! Не треба заборавити и то да ће се ове године одржати редовни билатерални сусрет две владе (кинеске и немачке) у Берлину!

Немачка изгледа да је приморана да НЕ бира између безбедности коју јој од Другог светског рата пружају САД и просперитета и развоја, којих без Кине неће бити. Зато се мора одати признање Ангели Меркел која настоји да не буде сатерана у ћорсокак и без простора за прављење избора по сопственим нахођењима. Стратешка аутономија је честа синтагма која се употребљава у погледу прижељкиване глобалне позиције ЕУ.

Треба подсетити да су Си и Меркел већ разговарали телефоном 7. априла ове године! Такође, не сме се заборавити да су се председник Си и Меркелова сретали и разговарали толико пута да би сваки поремећај у односима био на штету оба народа.
Истина је да никакав напредак у ограничавању емисија угљен диоксида није могућ без најмногољудније земље света чија је привреда сада друга, а ускоро, по свему судећи и прва у свету!

Опет подсећања ради - Не сме се заборавити да разговори о климатским променама нису вођени у време највећег индустријског развоја Запада. Такође, данас је време короне. Није добро политизовати ову ужасну муку за читав свет! Посебно не ваља политизовати вакцине! Ваљда ће после Бајденовог "Еартх Суммит-а" бити неког важног састанка посвећеног само болести и пандемији.

Истину је, такође, пре неки дан рекао и кинески заменик министра иностраних послова Ле Јученг када је, одговарајући на питања Ассоциатед Пресс-а рекао да није исто да се захтева од једне нације од 1,4 милијарде становника да прекине са индустријским развојем још увек у доброј мери ослоњеним на енергију чијом се употребом емитује угљен-диоксид у атмосферу, јер то би значило да се тражи од ученика нижих и виших разреда да истовремено полажу матуру! Добро речено и подсећа на почетак овог текста.

Кина, срећом, заузима одговоран став у интересу читавог света: треба развијати што ближу и солиднију сарадњу у обуздавању штетних емисија у атмосферу наше планете. Развијене земље треба да помажу неразвијеним земљама у постизању ових циљева који су толико дуго и мукотрпно преговарани да би се постигао Париски споразум о клими.

Нажалост, предходна америчка администрација је повукла свој потпис из овог историјског споразума, који се сада, на опсте радовање велике већине света, не само оживотворава већ и ојачава! Председник САД Бајден је позвао 40 земаља да следеће недеље одрже састанак који ће бити искључиво посвећен клими на нашој планети.

Овај потез заслужује честитке и пуну подршку. И тиме се доказује да нема светске будућности без заједничких, усаглашених напора, без мултилатералног политичког труда. Ваљда ће већ једном превладати мудрост да никаква "контролисана сукобљавања или такмичења" не могу бити замена за солидарност, изградњу поверења и поштење, које је, на нашу велику жалост, у убрзаном опадању у односима између народа и земаља.

Извесно је само једно: ризици ограничених ратних сукобљавања и све што томе предходи, незрело је и неизмерно неодговорно и само увећава разложна страховања да можемо изазвати самоуништење. Зар је могуће да људске заједнице ништа нису научиле из досадашњих светских, регионалних и појединачних ратова, који се, на нашу жалост, не могу поуздано ни пребројати!?

Аутор: Иван Мркић, бивши министар спољних послова Србије, члан Националног савета за Русију и Кину