Mrkić: Potrebni zajednički i usaglašeni napori

Ivan Mrkić: Za reagovanje na klimatske promene neophodni zajednički i usaglašeni napori

Srbija 19.04.2021 | 13:20

Dodatne emisije ugljen dioksida u atmosferu oko naše planete počele su sa industrijalizacijom. Do tada su ispuštanja CO2 u atmosferu bila samo ona koja je uređivala priroda. Znamo ko se prvi industrijalizovao i to je omogućilo jednom broju zemalja da čitav svet počne na njih da se ugleda.

Danas, geooplitički, ali i u svakodnevici, te zemlje nazivamo "Zapadom" (strana sveta u kojoj sunce zalazi). Takva je društvena konvencija, a nisam siguran kada je tačno termin nastajao, valjda sa ponavljanim smirajima sunca. Sutoni su bar redovni.

Drugi, neindustrijalizovani krajevi sveta su se ugledali na Zapad pokušavajući da ga prate, pa i dostignu. Današnji policentrični i multilateralni svet ukazuje da su u toku procesi na istoku kojima se Zapad čak i prestiže u nekim važnim oblastima današnjeg života. E, to sada neki vide kao problem. I to temeljni, ne znamo još da li i kao životni. Nadam se da to nikada nećemo ni saznati.

Razumljivo je donekle da pojedine grupe na Zapadu doživljavaju tuđi napredak i brzi razvoj kao "nešto što nije u redu". Verovatno da je to, po njima, bilo nemoguće da se dojučerašnji nerazvijeni svet nije na njih (Zapad) ugledao. I da nije od njih uzimao "pelcer" za razvoj. U stvari, sigurno je da je baš tako.

Ali, ako je neko stvarno demokratski velikodušno nastrojen, kao što se često tvrdi, onda mora shvatiti da su ljudske razvojne bogaze van kontrole i veoma čudne, često nepredvidive i da bi svako trebalo da ima jednake prilike kad već to nije slučaj sa mogućnostima (upravo zbog malopre pomenutog prvobitnog nastanka industrijalizacije, baš na Zapadu).

U dobroj meri je zaboravljen nekadašnji Kjoto protokol, postignut još pre skoro trideset godina! Radilo se o prvom ozbiljnom pokušaju ograničavanja uticaja ljudskih delatnosti na pogoršavanje klime na zemlji. Zatim su krenuli dalji međunarodni pregovori pod okriljem UN, koji su okončani potpisivanjem sporazuma u Njujorku, a njihov kraj ozvaničen u Parizu, novembra 2015.

Pre neki dan su sa predsednikom Kine Si Đinpingom putem video linka razgovarali francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Merkel i Makron razgovarali su preko interneta sa predsednikom Sijem par dana pre virtuelnog "Earth Summit-a" koji je sazvao Bajden za 22. Do 23.april ovog meseca i na kome će učestvovati 40 zemalja, uključujući Kinu!

Pored svega toga, Džon Keri je bio u Šangaju od srede, 15. aprila, a produžio je svoj boravak u Kini u kojoj je do juče ostao. Zar sve to ne liči na želju Merkelove i Makrona, koji čine srž, osovinu i pokretački motor EU da nastoje da zadrže dobre odnose sa Kinom, posle uvođenja sankcija protiv Pekinga.

Usledile su kineske protivsankcije koje su ciljale pojedine poslanike u Evropskom parlamentu, od kojeg se upravo očekuje da se saglasi sa Sveobuhvatnim sporazumom o investiranju između EU i Kine, čime bi otpočeo proces ratifikacije ovog neizmerno važnog ugovora za obe strane.

Posebno imajući u vidu činjenicu da je Kina preuzela prvo mesto od SAD u trgovinskoj razmeni sa EU, koja sada premašuje 650 milijardi evra godišnje!!

Istovremeno, takoreći, završio se i prvi susret Džona Kerija, specijalnog izaslanika predsednika Bajdena za pitanja svetske klime, koji je u Šangaju okončao konsultacije sa kineskom stranom.

Njemu je sagovornik bio kineski ministar za ekologiju, Sie Dženhua, čovek opisan od Kerija kao "sposoban zastupnik". Izgleda da je Keri imao razgovore i sa potpredsednikom kineske vlade, Han Džengom, vrhunskim kineskim diplomatom Jang Điečijem, ministrom spoljnih poslova Vang Jijem ...najzanimljivije je da je objavljeno zajedničko saopštenje posle sastanka, koje ukazuje na obavezivanje obe strane na sprovođenje budućih mera u daljem ograničavanju emisija CO2.

Ne treba posebno isticati važnost ove činjenice, dovoljno je poznavati stepen današnjeg nesaglasja dve velike sile po nizu vrlo bitnih pitanja pa shvatiti koliko je vredno to da su Kina i SAD ipak opredeljene da sarađuju u nekim oblastima od značaja za čitav svet. Svejedno, zajedničko saopštenje dve velike sile u današnjim okolnostima pojačanog neprijateljstva ("rivaliteta", kako vole da kažu u Bajdenovoj administraciji), može biti ocenjen kao dobrodošao rezultat.

Posebno što dolazi od dve zemlje koje su najveći emiteri ugljen-dioksida u našu, zajedničku atmosferu.

Nadamo se da će i budući multilateralni skup u Kini, u gradu Kunmingu (posvećen biodiverzitetu i njegovom očuvanju na planeti) biti uspešan i obojen dobrom voljom! Ne treba zaboraviti i to da će se ove godine održati redovni bilateralni susret dve vlade (kineske i nemačke) u Berlinu!

Nemačka izgleda da je primorana da NE bira između bezbednosti koju joj od Drugog svetskog rata pružaju SAD i prosperiteta i razvoja, kojih bez Kine neće biti. Zato se mora odati priznanje Angeli Merkel koja nastoji da ne bude saterana u ćorsokak i bez prostora za pravljenje izbora po sopstvenim nahođenjima. Strateška autonomija je česta sintagma koja se upotrebljava u pogledu priželjkivane globalne pozicije EU.

Treba podsetiti da su Si i Merkel već razgovarali telefonom 7. aprila ove godine! Takođe, ne sme se zaboraviti da su se predsednik Si i Merkelova sretali i razgovarali toliko puta da bi svaki poremećaj u odnosima bio na štetu oba naroda.
Istina je da nikakav napredak u ograničavanju emisija ugljen dioksida nije moguć bez najmnogoljudnije zemlje sveta čija je privreda sada druga, a uskoro, po svemu sudeći i prva u svetu!

Opet podsećanja radi - Ne sme se zaboraviti da razgovori o klimatskim promenama nisu vođeni u vreme najvećeg industrijskog razvoja Zapada. Takođe, danas je vreme korone. Nije dobro politizovati ovu užasnu muku za čitav svet! Posebno ne valja politizovati vakcine! Valjda će posle Bajdenovog "Earth Summit-a" biti nekog važnog sastanka posvećenog samo bolesti i pandemiji.

Istinu je, takođe, pre neki dan rekao i kineski zamenik ministra inostranih poslova Le Jučeng kada je, odgovarajući na pitanja Associated Press-a rekao da nije isto da se zahteva od jedne nacije od 1,4 milijarde stanovnika da prekine sa industrijskim razvojem još uvek u dobroj meri oslonjenim na energiju čijom se upotrebom emituje ugljen-dioksid u atmosferu, jer to bi značilo da se traži od učenika nižih i viših razreda da istovremeno polažu maturu! Dobro rečeno i podseća na početak ovog teksta.

Kina, srećom, zauzima odgovoran stav u interesu čitavog sveta: treba razvijati što bližu i solidniju saradnju u obuzdavanju štetnih emisija u atmosferu naše planete. Razvijene zemlje treba da pomažu nerazvijenim zemljama u postizanju ovih ciljeva koji su toliko dugo i mukotrpno pregovarani da bi se postigao Pariski sporazum o klimi.

Nažalost, predhodna američka administracija je povukla svoj potpis iz ovog istorijskog sporazuma, koji se sada, na opste radovanje velike većine sveta, ne samo oživotvorava već i ojačava! Predsednik SAD Bajden je pozvao 40 zemalja da sledeće nedelje održe sastanak koji će biti isključivo posvećen klimi na našoj planeti.

Ovaj potez zaslužuje čestitke i punu podršku. I time se dokazuje da nema svetske budućnosti bez zajedničkih, usaglašenih napora, bez multilateralnog političkog truda. Valjda će već jednom prevladati mudrost da nikakva "kontrolisana sukobljavanja ili takmičenja" ne mogu biti zamena za solidarnost, izgradnju poverenja i poštenje, koje je, na našu veliku žalost, u ubrzanom opadanju u odnosima između naroda i zemalja.

Izvesno je samo jedno: rizici ograničenih ratnih sukobljavanja i sve što tome predhodi, nezrelo je i neizmerno neodgovorno i samo uvećava razložna strahovanja da možemo izazvati samouništenje. Zar je moguće da ljudske zajednice ništa nisu naučile iz dosadašnjih svetskih, regionalnih i pojedinačnih ratova, koji se, na našu žalost, ne mogu pouzdano ni prebrojati!?

Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, član Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu