Сјајно нам иде! Ако не вјерујеш налијепе ти етикету издајника!

Убеђују нас да нам одлично иде. Не верујемо, али климамо главом. Ако се ко осмели да властима каже да је увредљиво да се они који воде сиротињску државу возе у хеликоптерима и живе у луксузним вилама, промптно бива оптужен за увреду поносне републике, а на чело му налепе етикету издајника. “Коме ти, бре, сиротиња. Дај овамо још две виле, хеликоптер и авион приде”, размаше се власт у свом самољубљу.

Пише: Миланка Ковачевић

Чули сте штос када беба наговара роду да је спусти у Норвешку или макар Немачку, а она је однесе у неки Калиновик или Крупу на Уни.

Попут бебе и ми се наивно надамо да ће нас запасти живот у некој нормалној земљи, али не бива то тако. Да бисте живели нормално, морате пристојнима бити окружени, а часне бирати да управљају јавним ресурсима.

И док бебе имају оправдање јер, просто, нису у стању да контролишу где ће их живот бацити, ми, такозвани грађани, тај изговор немамо јер бисмо по природи ствари, а сходно годинама, морали да знамо вештину управљања својим животима и сопственом државом.

Но, ми смо дозволили да нам државу узурпира шачица дрзника која нам говори да нисмо довољно добри ако их не подупиремо. Укратко, у свом науму они су савршено успешни, док смо ми као грађани потпуно подбацили.

Одавно се код нас не може десити да, као ове недеље у Ирану рецимо, парламент дигне оптужницу против председника што крши законе које је та скупштина донела.

Каква глупост, рекао би сваки просечан становник ове земље и објаснио да је улога сваке наше скупштине, од калиновачке до парламентарне, да у закон претворе оно што председнику одговара. Или оно што је већ урадио, па му треба да се легализује, чисто форма да се задовољи.

И то је овде свима потпуно прихватљива ствар. Ако се неко буни, мењаће се скупштина и чланови у њој док не буде по председниковој мери. Тако да је овде данас теже по мери председника (и многобројних моћника) скројити одело него скупштински сазив. Јербо је правог кројача у доба онлајн школовања тешко наћи, а посланика је лако купити. О одборницима да не причамо. Србија је ту светао пример који још нисмо достигли, али смо јој за петама.

Дишемо јој за врат и кад је борба против короне у питању. Носи се привреда са пандемијом као лав са пилетом, тврде наше власти. Током протекле седмице је било и оних дисонантних гласова који су указивали на то да наш јавни дуг рапидно расте и да ћемо морати све да продамо да сервисирамо кредите. Истакли су да сваки становник БиХ дугује 2,5 хиљаде КМ, РС дупло више од Федерације, али су власти разјарено дочекале та неверничка шапутања.

“Нико добронамеран не би могао да нам ману нађе. Ево, гинемо на послу да би вама било боље, а ви тако. Практично на својим леђима одржавамо привреду. Да није нас, били бисте у дужничком ропству. Срећа вам је што смо тако знани и умешни иначе нигде не бисте приспели”, поручују власти са свих нивоа слуђеном народу у земљи која је на почетку априла била прва у региону по броју умрлих са позитивним тестом на корону.

А вакцина имамо онолико колико испросимо. Срећа нам је, кажу, што су спремни за нас и да просе. Мало ће дати Србија, мало Малезија, послаће и Турска и Кина. "Није вакцина мало, него је вас много", сугерише власт којој је скоро жао што већ сви у иностранство нису отишли: "Какав би то рај био само да дознаке шаљу, а ми на миру да владамо" сањају ови умешни креатори живота на овим просторима.

А пара им никад доста. И док економисти истичу да бисмо, кад већ дижемо кредите, требало да их улажемо у инвестиције, власт као да гледа у нокте и каже: “Важи другари, ви треба да штедите. Видите ли да је све поскупило, од уља до поврћа?  Гледајте, стегните мало каиш. А ми одосмо у шопинг у Рим. Треба искористити то што је луксуз појефтинио, никад већа снижења нису била”.

Јасно је да брига власти просто исијава на сваком кораку. А посебно када је реч о људским правима у шта смо могли да се уверимо протекле недеље. Неупућени би рекли: “Матор човек, а лаже” на то што је Никола Шпирић рекао да је смена министра Лучића скинута са дневног реда јер је потребно још консултација, а никако због тога што је Игор Радојичић као истакнута страначка личност неприхватљив за СДА.

У овој пат позицији добитник је Милош Лучић који је стицајем чудесних околности, тако карактеристичних за ову земљу, и инсталиран у министарску фотељу. Охрабрио је он многог понављача да је само небо граница.

И тако, на једној страни и за малобројне, ова земља је чудеснни сан, а за већину чудовишна мора. Буђења још нема ни на помолу.

(Директ портал)