Нови сој вируса стигао до Европе: Шта се о њему зна

Медији стално шире вести о новим, наводно још опаснијим сојевима вируса.Колико је опасан мутант П.1?

Свијет 10.04.2021 | 21:32

Појавио се у јануару Бразилу, а међувремену је стигао и до Европе, пише Дојче веле.

Поуздана интернет адреса за проверу медицинских података Пубмед Националне медицинске библиотеке америчке владе која сакупља медицинске чланке из читавог света, до почетка априла није нашла много знанствених података о соју вируса П.1.

Ипак наводи научни рад са севера Бразила који показује да се тај сој понаша нетипично и да би се могло закључити да је заразнији од "класичне" варијанте.

Вирус се у Бразилу шири вртоглавом брзином и према подацима од 8. априла је у тој земљи заражено преко 13 милиона људи - на 211 милиона становника.

А да ли је тај сој толико смртоноснији, то је тешко рећи: тачно је да је број умрлих драстично порастао, почетком јануара је умирало по око 1000 људи сваког дана, сад их је већ и по 3000. Али ту треба узети у обзир да је и здравство готово колабирало.

Исто тако је само претпоставка која се преноси у медијима како је тамо већ 90% новооболелих од тог новог соја: због стања у тамошњем здравству је немогуће проверавати генетски код вируса код сваког оболелог.

Шта се зна о соју П.1?

Исто тако је неспорно да је тај сој већ регистрован и у Мексику или Колумбији, а стигаоје и у Европу, у Белгију и Шведску.

Сој П.1 је утврђен 10. јануара у Бразилу и на вирусу САРС-ЦоВ-2 је створио већ 17 мутација од којих су три на "бодљикавом" протеину, по чему се може закључити да тако лакше продире у ћелије. Проблематична је и мутација Е484К која, опет тек како се претпоставља, може довести до обољења и оних особа који су већ преболели корону и који су створили имунитет.

Тај закључак је утемељен на чињеници да се сој П.1 посебно шири по бразилској савезној држави Манаус јер је тамо много особа оболело од короне већ у првом таласу пандемије. Претпоставља се и да тај сој има сличности с јужноафричком мутацијом Б.1.351, али се верује како су те промене настале независно.

Да ли је ток болести тежи код тог соја?

Према досадашњим искуствима из других земаља лекари су склони да кажу - не, није. Али тешко је дефинитивно одговоити, баш због повећане заразности и претрпаности болница

Делује ли вакцина и против соја П.1?

И ту још нема једноставног одговора: познато је да препарати АстраЗенеке и Бајонтек/Фајзера у лабораторији стварају антитела и против соја П.1, али је познато и да АстраЗенека није толико делотворна против вируса са "јужноафричком" мутацијом Б.1.351.

Но већ се и с другим препаратима показало како и цепљене особе могу бити "нападнуте" вирусом, али како је онда ток болести много блажи. Утолико се може рећи и да постојеће вакцине до неке мере делују и против соја П.1, али о томе се још интензивно истражује.

(ДW)