ДW: Њемачка је заглибљена у хаосу и корони

Шарена правила, хронична свађа савезне државе и покрајина, бирократија на сваком кораку... Њемачка никако да исплива из кризе и нађе прави пут у пандемији. А број регистрованих дневних зараза расте.

"Вече у башти пивнице, одлазак у теретану или биоскоп - то је опет могуће у Сарској области, једној од шеснаест њемачких покрајина. Од ове седмице тамо су на снази блажа правила него другде. Гастрономска понуда на отвореном поново постоји и у оним градовима сјеверне покрајине Шлезвиг-Холштајн гдје је нижи број зараза", пише Деутсцхе Wелле.

И другдје би многи да испробају концепт чији је пионир био град Тибинген, недалеко од Штутгарта. Идеја је названа "сигурно отварање" - масовни брзи тестови на корону треба да омогуће свакоме ко има негативан налаз приступ продавницама, ресторанима...

Као печурке послије кише ничу такви оригинални концепти, свака покрајина има свој, сваки град или округ томе додају сопствена правила. То је шпага између трећег таласа короне и чињенице да је људима локдауна преко главе.

Многи епидемиолози са скепсом гледају на "експерименте" са попуштањем правила. Овог петка (9. април) је Институт "Роберт Кох" извијестио о 25.464 нова случаја короне у посљедња 24 сата. Епидемиолог Дирк Брокман каже да Њемачку чека 40 до 60.000 случајева дневно.

"Морамо да смањимо контакте гдје год можемо", упозорава он за ДW.

Канцеларка Ангела Меркел и министар здравља Јенс Шпан залажу се за ново строго затварање које би било кратко, али дисциплиновано спроведено у цијелој земљи.

"Шареноликост донијетих мјера не доприноси осјећају сигурности и томе да се мјере прихватају", поручила је Меркел преко портпаролке.

Неколико дана раније је Меркел у наступу на телевизији директно критковала намјере премијера појединих покрајина да попусте мере. Још се не зна када ће идући састанак канцеларке и премијера, а Меркел каже да се чека да најприје усагласе приједлог о којем би расправљали.

Те састанке у њемачкој јавности бије лош глас, посебно након бламаже са "ускршњим локдауном". Дванаест сати, малтене до зоре, су крајем марта преговарали и договорили да се све затвори око Ускрса. А онда је идућег дана Меркел повукла ту одлуку као контрапродуктивну - јер људи би нагрнули у огромне куповине пред Ускрс, а још више њих би отпутовало некуда.

Тако увијек функционишу састанци канцеларке и премијера. Оштрије или блаже мјере, отворити или зартворити школе, путовања смију или не смију... много се прича, а на крају опет свака покрајина уради по своме. Мјере у Њемачкој се често подругљиво описују као "ћилим од закрпа", гдје више нико нема преглед које су мјере гдје на снази.

Једним оком гледају у изборе

Како је могуће да је кризни менаџмент у Њемачкој изашао на тако лош глас годину дана од почетка пандемије? Као један од разлога често се наводи федерализам, који покрајинама даје надлежност рецимо над образовањем и борбом против заразних болести.

"Федерална структура по себи није проблем, већ то како се поједине покрајине понашају током кризе", каже политиколог Геро Нојгебауер. Сматра да недостаје разумијевање шта је опште добро, за цијело друштво и државу, те да покрајински премијери гледају само шта је добро за њихове покрајине.

Нојгебауер додаје да то добрано има везе са изборном кампањом - ове године је низ покрајинских избора, као и избори за Бундестаг у септембру где је исход веома неизвјестан и послије којих канцеларка Меркел иде у пензију. Зато, каже политиколог, премијери желе да оставе добар дојам на бираче у својим покрајинама.

"Не усуђују се да донесу јасну одлуку, да кажу да су за оштрије мере. Упрпили су се да не изгубе наклоност бирача". Наводи он.

Додуше, макар у анкетама већина Нијемаца заговара тврђи локдаун. Недавно испитивање је показало да су четири петине грађана незадовољне како савезна држава и покрајине управљају кризом.

"За Ангелу Меркел се поставља питање да ли јој се можда више исплати да лупи шаком о сто и наметне правила", каже Нојгебауер и додаје: "Само својим ауторитетом она више није у стању да убиједи премијере."

Чини се сада и канцеларка слично гледа на ствар. На телевизији је пријетила да ће се заложити за пооштравање Закона о заштити од зараза тако да Савезна влада добије више надлежности. Према писању медија, Канцлерамт већ ради на томе. Из многих покрајина то критикују као прекрајање њемачког федерализма.

Зашто једноставно кад може компликовано?

Непрегледна бирократија је пак проблем за себе. Држава је обезбиједила милијарде евра за помоћ погођеним привредницима - али често траје мјесецима док се прођу све заврзламе и исплата почне.

Изабрани љекари опште праксе сада смију да дају вакцине, али морају да испуњавају странице и странице докумената.

Вакцинација је почела траљаво, а онлајн-портали за издавање термина пуцају под налетом посетилаца.

"У њемачкој администрацији нисмо у стању да у кратком року рјешавамо проблеме који се укажу", оцјењује Томас Мојхе, стручњак за дигиталну управу.

Многи главни проблем виде у сталном одлагању битних одлука. Ових дана се на то осврнуо и популарни млади јутјубер Резо, који је прије двије године постао познат цијелој Њемачкој након што је оштро критиковао Демохришћане.

Сада каже: "Нечињење је најгоре. Најрадикалније, најлуђе, најдеструктивније што можеш да урадиш јесте да не урадиш ништа."

(ДW)