Дисциплинске тужбе против кључних људи правосуђа

Канцеларија дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине (ВСТС БиХ) поднио је дисциплинске тужбе против Гордане Тадић, главне тужитељке Тужилаштва БиХ и Ранка Дебевца, предсједника Суда БиХ.

Тужба против главне тужитељке Тужилаштва БиХ Гордане Тадић поднесена је због дисциплинских прекршаја “немар или непажња у вршењу службених дужности”, “пропуштање, из неоправданих разлога, да поступи у складу са одлукама, наредбама или захтјевима Савјета” и “понашање у суду или тужилаштву или ван суда или тужилаштва које штети угледу тужилачке функције”.

Прва тачка дисциплинске тужбе против тужене главне тужитељке Тужилаштва БиХ Гордане Тадић односи се на свјесно занемаривање обавезе и налога Савјета да се предмети тужилаштва распоређују у рад тужиоцима путем аутоматског система расподјеле (ТЦМС) у периоду њеног мандата на функцији главног тужиоца.

Друга тачка се тиче пропуштања да као руководилац Тужилаштва БиХ примијеном одредаба Закона о заштити тајних података обезбједи покретање поступка персоналних сигурносних провјера особља Тужилаштва БиХ које рукује тајним подацима, као и налога Савјета да све правосудне институције у БиХ проведу све обавезе и мјере наведеног Закона.

У погледу треће тачке, наводи се односе на нарушавање угледа правосуђа неоснованим захтјевом за исплату потраживања везаног за најам стана.

Тужба против предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца поднесена је због дисциплинских прекршаја “намјерно давање лажне, обмањиве или недовољне информације у вези са пријавама за радно мјесто, дисциплинским стварима, питањима унапређења и напредовања у служби или било којим другим питањима која су у надлежности Савјета” и “понашање у суду и ван суда које штети угледу судијске функције”.

Прва тачка дисциплинске тужбе против туженог предсједника Суда БиХ Ранка Дебевеца односи се на непримјерен контакт са особом против које се води поступак пред судом којим руководи.

Друга тачка дисциплинске тужбе се односи на упућивање коментара непримјереног садржаја кроз комуникацију са тужитељком која поступа у предмету у којем је тужени учесник у поступку.

У погледу треће тачке ради о намјерном давању недовољне информације ВСТВ-у о имовини туженог у иностранству, кроз личне финансијске извјештаје достављене Савјету, наводе из УДТ-а.

(Н1)