Срби свједоче о призору који није виђен вијековима

Двоје Срба свједоче призору који није виђен 900 година.

Свијет 28.03.2021 | 12:23

Седам дана већ, као из непрешушног котла, куља лава из кратера 40 километара јужно од Рејкјавика, ријеке ужареног црвенила сливају се голим брдима на којима једино расте маховина. И сливаће се, питање до када.

Призору невиђеном готово милиенијум сведочи Петар Штакић из Београда, кога је живот преко Сибира и Ужица прије три и по године одвео на Исланд, и његова супруга Рада, из Ужица. Са другог краја државе у сриједу су допутовали на полуострво Рејкјанес да посматрају ерупцију једног од четири вулкана вулканског венца Крисавик дугог 50 километара.

- Вулкани у овом систему су последњи пут еруптирали у 12. веку, дакле 900 година су година су мировали. Овај вулкан налази се на висоравни Фаградалсфјал, окружен брдима, а из њега магма, из две куполе које су се формирале око кратера, избија од 19. марта. Месецима пре тога ово подручје потресали су земљотреси од три до пет степени по Рихтеру, стотине их је било дневно, најављујући ерупцију. Народ на полусотрву Рејкјанес је, после силних потреса одахнуо када је кренула ерупција и када је подрхтавање тла престало - преноси за „Блиц“ Петар Штакић.

Постоји изгледна шанса, каже он позивајући се на ријечи исландских научника, да ће се и остала три вулкана из овог система активирати у догледно време, док нико не зна када ће се смирити овај на висоравни Фаградалсфјал. Ерупција ће, не искључују, можда трајати и годинама.

- Лава избија из дубине од 20 километара, кроз куполе кратера изађе око 10 кубика у секунди, а тренутно се слива ка јужном делу полуострва и отиче у Атлански океан. Пепела нема, овакви вулкани га не продукују. Најближе насеље се зове Гриндавик, удаљено је 10 километара ваздушном линијом, и за сада није угрожено. Што не значи да неће бити ако ерупција потраје, а у случају да се активира још неки вулкан из овог система проблеме би могао да има и сам Рејкјавик, његова инфраструктура и међународни аеродром. Количина гасова које испусти вулкан, како се прича, једнака је количини гасова које Немачка дневно испусти у атмосферу - објашњава Петар Штакић.

Активирање вулкана није уплашило Исланђане. Експлозија нема, лава се слива споро, а гасови се, преноси Петар, осјећају у зависности од правца ветра.

- Тренутно стање Исланђани зову „туристичка ерупција“. Народ ове земље је доживео многе ерупције других вулкана и каже да никада до сада нису могли да приђу тако близу. Супруга и ја били смо на 500 метара од кратера. Невероватан доживљај, за мене истовремено један од најлепших и најстрашнијих у животу, под вулканом човек осети страхопоштовање према мајци природи и схвати колико је мали и небитан.

На Исланду, безмало три пута већој земљи од Србије, живи 340.000 становника. А у сриједу је у подножју вулкана, процјењује наш саговорник, било између четири и пет хиљада туриста и мјештана.

- Било би их вишеструко више да на снази и даље нису рестркивне мере, иако је Исланд једина „зелена“ земља на карти Европе, са најмање заражених од корона вируса на 100.000 становника. За улазак у земљу потребна су три негативна теста - са првим се улази у авион за Исланд, други се ради одмах по слетању на аеродром, онда се иде у петодневни карантин после кога следи трећи тест. Тек ако је и он негативан можеш да се крећеш земљом - препричава Штакић.

Рејкјанес, објашњава, на исландском значи дим, пара, магла. Као алузију на вулкан који је мировао 900 година полуоствро је добило име. Петар и Рада живе 370 километара даље, у западном дијелу земље, у региону Wестфјордс, у мјесту које се такође зове Рејкјанес, по пари јер у овом подручју има много извора геотермалне воде.

(Блиц)

 

<соурце срцсет="хттпс://оцдн.еу/пулсцмс-трансформс/1/ФУПк9лЛаХР0цДовЛ29јЗГ4уЗXУваW1хЗ2ВзЛ3Б1бХЊбXМвТнпРН01ЕQВ8вЗТБкYзг3YWВхНДВхМТБкYјY2ЗТQxYWЗкМWЗјОГЗјНТИуанБнкЗМЦзQКААИЕААQ" тyпе="имаге/јпег" />

 

Подијелите вијест:

• Facebook
• Twitter