Да ли сте помјерили казаљке на сату? Почело љетње рачунање времена

Помјерањем часовника за један сат унапријед, односно са два на три сата ујутру, данас је почело љетње рачунање времена, јер и ове године земље чланице Европске уније и Европска комисија нису донијеле коначну одлуку да ли ће се опредјелити за зимско или љетње рачунање времена.

Регион 28.03.2021 | 09:56

Бранко Симоновић из Астрономског друштва “Руђер Бошковић” каже за Тањуг да је увођење љетњег читања времена 1983. имало за циљ да се искористи што већи дио обданице, како би и продуктивност у раду била већа, али да су се у међувремену прилике промијениле, прије свега уведено је ново радно време, а и навике људи што се тиче одласка на спавање су се промијениле.

Према његовим ријечима, и овог пута смо прешли на љетње рачунање времена, а до када ће то бити пракса остаје да се види, будући да ћемо се прилагођавати општим рјешењима у окружењу и шире.

– Оно што је невоља са овом препоруком која ће прије или касније ступити на снагу јесте што је предложено да се укине љетње читање времена, односно указно вријеме и остављено је свима на вољу да се опредјеле за љетње вријеме или трајно љетње стање.

Е, то је оно што је нека невоља у најави јер је питање како ће различите државе да подесе своје читање времена што потенцијално може да буде незгодно, јер од једног реда прелазимо у неуређено стање – рекао је Симоновић.

Како је рекао, постоји дилема које вријеме више одговара овом поднебљу, али да он сматра да би могло да се уведе и “треће вријеме”, односно прелазак на читање времена од прије 1983. године.

То рјешење подразумјевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и помјерање радног времена један час уназад, како би се повољније искористила обданица.

Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари “замрсиле” у односу на некадашње вријеме, прије свега радно вријеме.

– Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први дио обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом дијелу дана. Љетње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искориштава обданица, али нас она измјешта из наше основне средњеевропске часовне зоне у источноевропско, односно одваја нас од већег дијела Европе којем припадамо – рекао је Симоновић.

Уколико би се читање времена вратило на оно од прије 1983. године, каже Симоновић, могло би да се прилагоди и радно вријеме – односно, радно вријеме би се помјерало, примјера ради, на седам са осам сати.

– Ја бих додао и као још једну могућност, а то је да се уопште не дира часовник него да се уведе указно радно вријеме. Да се рецимо декретом уведе да се за стање на часовнику вежу они који од њега зависе својим радом. А то су трговине, школе, предузећа и онда да се указно помјери само радно вријеме – рекао је Симоновић.

Он је рекао и да претпоставља да ће Влада одлучивати о томе како ће се мијењати читање времена, али и да би једна од могућности могла и да буде референдум на коме би се грађани питали по ком времену желе да се рачуна вријеме.

– Да бисмо отишли на референдум пођједнако је важно да људи сасвим добро разумеју шта добијају, а шта губе и како то у стварности изгледа, јер из искуства говорећи , расправе које се воде о том питању у суштини су сасвим погрешно постављене, тако да мислим да би о тој теми требало сви да се обавијестимо довољно добро, а онда да се јавно одлучујемо – рекао је Симоновић.

(Тањуг)