Европа затвара термоелектране на угаљ до 2030.

Све европске електране на угаљ морају се затворити прије 2030. године како би се испунили циљеви Париског споразума.

Само пет година од историјског Париског климатског споразума, половина од 324 европске електране на угаљ или је вец́ затворена или се обавезала да ц́е престати са радом до 2030. године.

Ова значајна прекретница постигнута је у понедјељак, када је британска енергетска компанија ЕДФ најавила затварање термоелектране Вест Буртон до 2022. године. Све европске електране на угаљ морају се затворити прије 2030. године како би се испунили циљеви Париског споразума.

Употреба угља у Европи нагло опада од 2012. године. Тринаест европских земаља више не користи угаљ, а још једанаест је усвојило одлуке о поступном укидању угља до 2030.

Чак и у земљама гдје је угаљ основни енергент, попут Грчке – чији се удио лигнита у енергетском миксу смањио са око 50 одсто на 20 одсто у посљедњих пет година – ради се на убрзаном преласку са угља на чисте изворе енергије већ до 2023. године, наиме пет година раније него антиципирано.

Мађарска је још једна источноевропска земља која је одлучила да убрза укидање угља до 2025. године, уместо 2030.

Пријеко потребно је да земље Западног Балкана што прије усвоје одрживи приступ у сусрет енергетској будућности и обезбиједе сигуран прелазак на обновљиве и чисте изворе енергије.

До сада је Сјеверна Македонија једина земља западног Балкана која планира да поступно укида угаљ до 2030.

У посљедњих 18 мјесеци Сјеверна Македонија (реконструкција Осломеја), Црна Гора (Пљевља ИИ) и Косово (Косова е Ре) одустали су од нових пројеката за производњу угља, што чини важан подстицај у смјеру ка одрживој енергетској транзицији.

„У новембру прошле године лидери земаља западног Балкана потписали су Декларацију о зеленој агенди за западни Балкан, обавезујуц́и се на декарбонизацију до 2050. године, у складу са предстојец́им климатским законом Европске уније.

Дакле, потребно је зауставити све планове за иградњу нових термоелектрана на угаљ, и надовезати се на политички оквир који нам гарантује одржив пут енергетске транзиције ка праведној друштвеној трансформацији, здравој и чистој будуц́ности.

То је такође у складу са амбицијама за придруживање ЕУ“, рекао је Виктор Беришај из Европске Мреже за климатску акцију (ЦАН Еуропе).

(Цапитал)