Како су вакцине против ковида направљене брзо?

"Са појавом новог корона вируса свијет је по први пут у модерно доба био суочен са глобалном пандемијом вируса који се шири алармантном брзином и има релативно високу стопу смртности. Стандардни, спори процес тестирања вакцина једноставно није био адекватан.

Свијет 25.03.2021 | 08:27

У априлу 2020. било је више од 80 кандидата вакцина, али су развој наставиле само оне које су касније показале добре резултате у првој фази клиничких тестирања", каже у разговору за портал Н1 имунолог и вакцинолог др. Анита Миличић са Универзитета у Оxфорду, објашњавајући због чега су вакцине против Цовида-19 настале знатно брже него што је то био случај са свим ранијим вакцинама.

Саговорница портала Н1, која руководи лабораторијом за формулацију вакцина Института Јеннер, наводи да је уобичајено да развој вакцина траје неколико година. Истиче да поред рада на самој технологији и постављању производних процеса, велики дио тог времена протекне у чекању етичких дозвола за извођење клиничких студија.

“Потребно је доста времена и за обезбјеђивање финансија, регрутовање и праћење учесника, као и за административне протоколе. Усљед тога, клиничке студије се често одуже на више година, а сличан процес се понавља за сваку наредну фазу клиничког испитивања“, наглашава др. Миличић.

Како каже, Институт Јеннер већ више од 15 година ради на изучавању и развоју вакцина које се базирају на вирусним векторима и има постављену технолошку платформу за развој тог типа вакцина.

“Адено вакцине против комплексних болести попут маларије и туберкулозе прошле су кроз десетине клиничких студија, које су обухватиле хиљаде учесника у Британији и у Африци. У оквиру тих истраживања утврђена је безбједност вакцина у свим старосним групама, укључујући и дјецу и бебе у Африци, које маларија највише угрожава“, истиче Београђанка која у области вакцина ради пуних 12 година.

Др. Миличић појашњава да је адено вакцина против МЕРС вируса, који такође припада фамилији коронавируса, развијена прије неколико година на Институту Јеннер, додајући да је та вакцина прошла кроз прву фазу клиничких студија.

“Додатно, у Оxфорду је успјешно тестирана и прва вакцина против Ебола вируса на врхунцу епидемије у Западној Африци од 2014. до 2016. године. Тада је научено како је могуће убрзати административне процесе везане за тестирање нових вакцина. Институт Јеннер има посебну предност у односу на друге академске институције, јер осим технолошких лабораторија посједује и погон за производњу вакцина за прву фазу клиничких тестирања, као и тим који обавља клиничке студије, све у оквиру једног кампуса“, наглашава др. Миличић.

Према њеним ријечима, у моменту када се појавио нови коронавирус, тим у Оxфорду је већ посједовао сву неопходну технологију, лабораторијске протоколе и знање о безбједној и ефективној клиничкој дози адено вакцина, које би се брзо и ефикасно могле примијенити против новог патогена.

“Будући да се МЕРС вакцина такође базирала на С или шиљак протеину, постојао је доказ концепта да је могуће развити вакцине против новог коронавируса. Одмах по објављивању генетичке секвенце новог коронавируса, започет је рад на развоју адено вакцине и преклиничким тестовима. Финансије су преусмјерене на започињање клиничких тестирања, етичка одобрења су добијена брзо на основу бројних претходних студија адено вакцина и отворена је база података за добровољно учешће у тестирању вакцине, која је испуњена у рекордном року“, набраја др. Миличић шта је све урађено у почетној фази развијања вакцине против Цовида-19.

Напомиње да је на Институту ангажован тим од неколико десетина научника, који су радили свакодневно у три смјене. Уз то, подсјећа, на нивоу Велике Британије, а и глобално, постојала је снажна мотивација да се обезбиједе неопходне финансије да би се студије обавиле ефикасно.

“АстраЗенеца производи вакцину без профита“

Др. Анита Миличић каже да је из дугогодишњег искуства било јасно да ће за глобалну пандемију бити неопходно вакцинисати цијели свијет, додајући да је производња на тако високом нивоу могућа само у оквиру великих фармацеутских компанија.

“Од самог почетка пандемије Универзитет у Оxфорду тражио је произвођача који ће прихватити уговор о производњи и дистрибуцији вакцине без узимања профита, да би се осигурао приступ вакцини најсиромашнијим земљама свијета. Такав партнер је нађен у компанији АстраЗенеца и потписан је уговор по којем се произвођач обавезује да током трајања пандемије прозводи и дистрибуира вакцину без узимања профита. То је и разлог ниске цијене по дози вакцине АстраЗенеца“, објашњава др. Миличић.

“Прве двије фазе клиничких тестирања рађене су паралелно, а истовремено је започета производња веће количине вакцина за трећу фазу, која је обављена у Великој Британији, Бразилу и Јужној Африци. Свака фаза је урађена у потпуности, идентично свим претходним студијама. Главна разлика је била у паралелизацији процеса и у брзини регрутовања учесника студија.

Производња великих количина вакцине у фабрикама АстраЗенеце и Серум Института у Индији започета је упоредо са клиничким испитивањима, уз финансијски ризик, да би се омогућила брза расподјела и примјена уколико трећа фаза студија покаже добре резултате“, наводи др. Миличић.

Саговорница портала Н1 објашњава да се вакцина Оxфорд/АстраЗенеца базира на ослабљеном аденовирусу, који нема способност размножавања у организму.

“У вакцини, аденовирус има функцију такозваног вирусног вектора јер приказује део коронавируса нашем имуном систему ради стварања одбрамбеног одговора. Аденовируси су широко распрострањени и изазивају обичну прехладу, па у нама против извјесних сојева већ постоји имунитет који се због нових инфекција обнавља сваке године.

Да би се избјегао поновни имунски одговор на сам аденовирус, вакцина АстраЗенеца у себи садржи модификован сој аденовируса чимпанзе који не кружи међу људима. Тиме се наш цјелокупан имунски одговор на вакцину заправо усмјерава ка коронавирусу“, закључује др. Миличић.

(Н1 Србија)