Летило се и у доба пандемије у Праг, Солун, Беч, Крф,...

Београд, Сарајево, Пула, Тиват, Љубљана, Скопље, Бари, Солун, Лугано, Брно, Праг, Истанбул, Москва, Казањ, Салзбург, Брисел, Тел Авив и острво Крф били су мјеста гдје су авиони Републике Српске летјели више од стотину пута у години пандемије коронавируса. Званичници и друга лица користили су авионе у просјеку два пута седмично, о трошку грађана Српске, извјесно за личне потребе, јер нема података о „државним активностима“ у већини наведених градова.

Новим авионом од морских дестинација до Русије

Нови авион „Цессна Цитатион ЦЈ4“, који је Српска 2019. године купила за 19 милиона марака, што је ЦАПИТАЛ открио, летио је у посљедњих годину дана више од 60 пута, најчешће у Београд и у Сарајево.

Поред ових градова, новим авионом неко је често летио и у Праг и у Брно (Чешка). Међу занимљивијим дестинацијама су и Истанбул (Турска), Тел Авив (Израел), Лугано (Швајцарска), али и Солун и Крф (Грчка).

Нови авион купљен је, између осталог, да може летјети и до Русије, па је у јуну прошле године имао два лета за Москву, а стигао је једном и до Казања.

Посјета Москви била је на позив Владимира Путина и због присуствовања Паради побједе. Са Додиком је тада у Москви био и Емир Кустурица. И лет у Брисел поклапа се са састанком који су сви чланови Предсједништва БиХ имали са званичницима Европске уније (ЕУ) крајем септембра 2020.

Међутим, већина летова нема оправдање у виду састанака званичника са другим званичницима у иностранству или посјета важним конференцијама, самитима и слично, а поготово не путовања у Чешку, Швајцарску, Грчку и друге морске дестинације.

Влада стари авион продала, па га изнајмљује?

Други авион, „Цессна Цитатион 525“, за који су из Владе РС раније тврдили да је приземљен и да се због тога купује нови такође је летио са аеродрома који се налази у Маховљанима, у општини Лакташи.

У посљедњих годину дана тај авион имао је 40 летова, најчешће за Београд. Када је у питању овај авион, такође нису изостале дестинације попут Прага, Беча, Солуна…

Према непотврђеним информацијама, Влада РС је авион продала словеначкој компанији „Линxаир“ те га изнајмљује за своје потребе, што доказује и то да има скоро идентичне руте као и нови авион Српске и стациониран је у Лакташима. Једина разлика је у томе што има чешће летове за Љубљану, за шта разлог може бити то што је у власништву компаније престонице Словеније.

У институцијама Српске и БиХ су се оглушили на питања да ли је авион продат, да ли се изнајмљује и у чијем је власништву.

Влада је раније посједовала и авион „Цессна Ц500“ који је продала Техничком ремонту Братунац (ТРБ), а затим га повремено изнајмљивала.

Податке о томе колико су пута изнајмили авион у Влади и Палати предсједника крију.

Међутим, занимљиво је поклапање одређених дестинација на које лети авион РС и ТРБ. Наведени приватни авион је 4. марта ове године некога одвезао из Лакташа у Рим и одмах се вратио назад, а затим отишао у Љубљану, па у Београд. Сутрадан, 5. марта, по ту особу или особе у Рим отишао је нови авион Српске и вратио се у Лакташе.

У институцијама Српске мук

Оправданост наведених летова и питање ко и којим поводом лети о трошку грађана Српске посљедњих година често је постављано руководству Српске, али конкретни одговори су углавном изостајали.

Тако је и овог пута ЦАПИТАЛ наишао на мук институцијама Српске, прије свега у Влади РС и кабинету предсједника Републике Српске који упорно одбијају да објасне јавности који су разлози да авиони у години кризе и пандемије коронавируса лете на дестинације гдје нема званичних сусрета или других послова званичника РС.

Крије се и ко све користи авионе РС, колики су трошкови једног лета и друга важна питања.

Иако је Влада оснивач Ваздухопловног сервиса, Милорад Додик је, док је био предсједник Републике Српске, наложио измјену уредби тако да и он може да управља тим сервисом.

Када је Додик постао српски члан Предсједништва БиХ наставио је да користи ресурсе, односно авионе и хеликоптере Републике Српске, а онда је то накнадно легализовано.

Влада је 21. фебруара 2019. године допунила Уредбу о оснивању Ваздухопловног сервиса и омогућила да авионе користи и члан Предсједништва БиХ из РС, о чему је ЦАПИТАЛ писао у тексту „Легализована Додикова путовања авионима и хеликоптерима Српске“.

Вишковића нико ништа не пита

Премијер Српске Радован Вишковић такође игнорише питања ЦАПИТАЛ-а о авионима и летовима.

Након што смо 2019. открили да Влада купује нови авион, Вишковић је то правдао чињеницом да је стари авион приземљен. То није била истина и открили смо тада, такође, дестинације на које је тај авион летио.

Ребалансом Буџета те године издвојене су паре за нови авион, а лицитација коју је обећао премијер и продаја старог авиона није јавно оглашена.

Вишковић је говорио и да су тада изнајмљивали туђи авион и правили огромне трошкове за Републику Српску, али на конкретна питања око летова авиона, изнајмљивања и трошкова која смо упутили у његов кабинет не жели да одговори.

„Од предсједника Републике и даље, они имају право и не траже од мене одобрење за употребу хеликоптера“, рекао је током посљедње предизборне кампање Вишковић на питање зашто се хеликоптер користи у страначке сврхе. Исто би, вјероватно, одговорио и за авион.

Лет Лакташи – Београд 7.600 КМ у једном смјеру

Колики су трошкови изнајмљивања приватног авиона за лет од аеродрома Бањалука – Београд покушали смо да сазнамо у агенцијама које се баве тиме.

„Цена изнајмљивања приватног авиона за превоз људи из Београда до Бањалуке, за датум 30. или 31. март, износила би 3.900 евра. Цена је иста за три и за пет путника“, одговорили су на наш упит из једне београдске агенције која у понуди има изнајмљивање авиона „Цессна Цитатион“ који је сличан авионима Српске.

Авиони Српске од Бањалуке до Београда и назад летјели су најмање 34 пута у посљедњих годину дана што је, ако би се узели трошкови изнајмљивања авиона, коштало око 517.000 КМ.

Злоупотреба државних ресурса и нетранспарентно трошење

Извршна директорица у организацији Транспаренцy Интернатионал Ивана Корајлић наглашава да је кључни проблем то што није дефинисано у које сврхе се могу користити авиони и хеликоптери.

„Требало би да се води рачуна о рационалности, али се то не ради. Када се раније постављало питање коришћења авиона и хеликоптера, увијек је одговор институција био да они не улазе у сврху коришћења, већ да има прописано ко од носилаца функција смије да користи те ресурсе и не улазе у саму сврху коришћења што оставља огроман простор за злоупотребе. На то смо указивали свих ранијих година, посебно када су коришћени у изборне и страначке сврхе“, истакла је Корајлићева.

Додала је да је потпуно изгубљена граница између тога да неко путује у својству носиоца јавне функције или приватно, страначки или у неку трећу сврху.

„Јавни ресурси се код нас сматрају сопственом својином, па тако и авиони и хеликоптери. Нажалост ти трошкови нису безначајни, а ријетко ко смије улазити у то да ли су оправдани“, нагласила је Корајлићева.

Члан Удружења економиста РС „СWОТ“ Предраг Дудуковић каже за ЦАПИТАЛ да је врло тешко рећи да ли су ови летови били за приватне или за пословне сврхе, јер ће представници власти у сваком тренутку наћи неки разлог због чега су негдје путовали.

„Због тога је врло тешко утврдити да ли су ти летови били у некој приватној режији или су били везани за одређене државничке дужности. Иако је тешко утврдити да ли су ти летови били у службене или приватне сврхе, сигурно је да су се они користили да се уклопе и неки приватни са државним пословима како би се то уједно обавило о трошку државе“, каже Дудуковић.

Економски аналитичар Зоран Павловић истиче да би било логично да институције саопште јавности чињенице о томе ако су неки функционери ишли на службено путовање.

„Међутим, с обзиром на то да се може видјети да саопштења није било у том броју колико је било летова, очигледно је да су авиони летјели неким другим поводом. Ми немамо никакве транспарентности у понашању и коришћењу јавних средстава и то је основни проблем“, нагласио је Павловић.

(Цапитал)