Нада: Одбила сам награду за животно дело, после тога иде само сандук!

Певачица Нада Топчагић недавно се нашла у жижи интересовања када је за њену песму "Јутро је" чула цео свет, и то све захваљујући фудбалеру Златану Ибрахимовићу.

Забава 18.03.2021 | 14:28

Нада је била у шоку због свега што се тих дана дешавало, а сада је признала да није очекивала такав одјек у јавности, а сада је препричала утиске.  

 

- Почео телефон да звони као луд, зову са свих страна, а ја – косе, фризуре нема, главе нема, гардеробе нема. Ја у хаосу, спремам пролећну гардеробу, одлажем зимску. Корона ту. Ја уживам у Бановцима, на Тари. Угојила се, убуцила се, стално зову пријатељи да идеш негде да ждереш. Ја све од сутра дијету неку. Одбијала сам телевизијске емисије. Измислим да сам негде јер сам се била запустила, ко свињче неко. Нисам водила рачуна о изгледу јер је кренула корона, нигде се ништа не снима, не наступа, и ја се опустила, кад оно, хаос! Снашло ме је лудило. Почињем да тражим ствари, креће паника, нисам спремна била за Санремо. Извукла из фундуса неку сакојчину, ролку, качкет и наочаре. Екипе из Загреба, Сплита, Црне Горе, Сарајева. Сви зову и долазе. А ја се презнојила, нема пудера, пуфнице. Почињем да урлам на себе шта ме је снашло а ја неспремна. Ибрахимовић ме је бацио у орбиту. Људи ми јављају да масовно италијани стављају да им телефон звони са мојом песмом.

Шта се десило са оном наградом за животно дело?

 

- Ја немам никакву награду. Дали ми то за Животно дело. Мало сам се шегачила, то је било пре две, три године. После те награде видим само сандук, далеко било. Сећам се 1985. године, кад смо муж, ја и син ишли на летовање, и гледамо телевизију. Зоран Радмиловић болестан, лежи у болници долази екипа и уручује му награду баш за Животно дело. И човек умре после неколико дана. Кад су ми рекли да треба да примим ту награду, рекла сам да нема шансе да се појавим да преузмем то признање. И, стварно, нисам ни отишла. Зову ме организатори, сви редом да виде где сам, а ја негде ван Београда, уопште то нисам схватила озбиљно. Мене зову само кад треба да се пева негде где падају бомбе.

Мислиш да су колеге љубоморне, па зато нису честитале?

 

- Не знам шта да ти кажем. Пази, ово је врућ кромпир. Ја бих сигурно честитала, сто посто. Али, људски је, то је вероватно у сваком живом бићу да има ту мало љубомору, драго ти је због другог, али би ти били драже да је на пример твоја песма завршила на таквом фестивалу. Чујем неки кажу то се случајно десило. Па, што твоја песма није случајно завршила него моја? Мени се случај створио. Мени је стављена круна на глави, ово је награда за све неправде које су ми прављене и што сам склањана на са стране.

Твоје колеге до скоро кукале како се нема посла, пара. Ти си ћутала.

 

- Што да кукам? Шта имам од тога? Ја сам цео живот штедела као да сам знала да ће да дође до овг смака света, фабричког подешавања или како га зову. Неке колегинице су озбиљне паре трошиле на скупе крпице и показивања а сада скоро па да немају хлеб да једу. Ја никад нисам боловала нити робовала од трендова и тих марки.

 

Како Лепу Брену коментаришеш?

 

- Мислила сам да ће у једном моменту да је поставе за председника Југославије. Нико никад није имао такву популарност. Као њену славу нико није доживео. То су били киломентри за потпис на плочу.

Јеси ли у контакту са Весном Змијанац?

 

- Не чујемо се. Више смо се сви дружили на турнејама, нико није био завидан. Видим да ће опет постати бака, и јавно јој честитам. тад се картало у хотелу, дружили смо се.

(Курир.рс/ Свет Фото: принтсцреен)