Година дана од првог случаја вируса корона у Српској

На данашњи дан прошле године у Српској је регистрован први случај корона вируса, а у сјенци ове епидемије живимо и сада, страхујући за своје и животе својих најмилијих, као и на њеном самом почетку.

Република Српска 05.03.2021 | 08:47

Све је кренуло 5. марта 2020, када су надлежне здравствене институције заказале конференцију за медије на којој су јавност обавијестиле о првом позитивном случају. Ријеч је о  нашем човјеку који ради у Италији и који се тамо заразио, а корону је добило и његово дијете, ученик бањалучке ОШ „Бранко Ћопић“, у којој је одмах обустављена настава.

Ово је, практично, била клица првог кластера у РС који нас је све забринуо, а да нисмо ни били свјесни шта нас чека у данима и мјесецима који су услиједили.

Сусрет са смрћу

Оно најтеже што смо дочекали свакако су биле жртве које је ковид донио, а од ове опаке болести страдавале су и цијеле породице, у размаку од пар седмица. Поред старијих и људи који су имали неке хроничне болести, ковид је убијао и младе који су прије короне били беспријекорно здрави. Колико је ова болест тешка и подмукла потврђују и свједочења преживјелих, који сусрет с ковидом описују као сусрет са самом смрћу!

Од 5. марта лани, па до данас ковид је у Српској однио 2.270 живота, а короном је заражено 44.110 грађана.

Присјећајући се почетка епидемије код нас, начелница Клинике за инфективне болести у УКЦ РС др Антонија Верхаз каже да је први пацијент, обољели од ковида 19, у РС био импортовани случај.

– Ријеч је о пацијенту који је на привременом раду и Италији и који се тамо  заразио. Пацијент се вратио из Италије, детектована је болест ковид 19 и то је био почетак епидемије код нас – каже за Српскаинфо др Верхаз.

Брзо ширење болести

Према њеним ријечима, у УКЦ РС су се током јануара и фебруара, након извјештаја о дешавањима у Вухану, припремали за ову болест.

– Већ тада смо знали да је ова болест другачија од других инфективних болести, зато што је било очигледно да се јако брзо шири. А то је велика опасност, јер је свијет постао “глобално село” и много се путује. Данас се каже да се једна заразна болест шири брзином најбржег превозног средства – објашњава др Верхаз.

Тако је и било и с короном, па су у Српској, након првог, веома брзо кренули да се нижи нови случајеви заразе, а са првом жртвом ковида суочили смо се 28. марта.

Ванредно стање

У међувремену, тачније 21. марта, уведен је полицијски час, док је седам дана након тога проглашено и ванредно стање чији су почетак, између осталог, обиљежиле и незапамћене гужве у маркетима, па су најупечатљивије сцене из тог периода били редови испред продавница, те апотека и банака.

Због погоршања епидемиолошке ситуације затворени су вртићи, школе, факултети, угоститељски објекти, фризерски салони. У сваком предузећу, гдје је то било могуће, организован је рад од куће, дјеца су учила онлајн. На јавним мјестима стриктно су морале да се поштују превентивне мјере, попут ношења заштитних маски, дезинфекције, држања физичке дистанце.

Све поменуте мјере за циљ су имале само једно – максимално спријечити ширење короне и сачувати што више живота, док је све остало могло и морало да сачека. Испоставило се да су испунила своју сврху, јер је, усљед стабилизације епидемиолошке ситуације, 13. маја услиједило постепено отварање, а ванредно стање које је проглашено 28. марта укинуто је 21. маја.

Други талас

Епидемиолошка ситуација је током љета и јесени, занемаривши краћа погоршања, била прилично стабилна, али смо се већ у октобру суочили с новим ударом короне, која је своје најстрашније лице показала у новембру.

У овом мјесецу, САРС-ЦоВ-2 потврђен је код чак 12.106 људи, што је 40 одсто од укупног броја заражених дотад у РС, док су битку с ковидом изгубиле 632 особе или чак 59 одсто од укупног броја преминулих за скоро девет мјесеци. У болницама је у једном тренутку било више од 1.220 пацијената, а на респираторима и по 70 људи.

У новембру и дијелом децембру, у болницама се тражио кревет више, а здравствени радници су дошли до крајњих граница своје издржљивости.

Од почетка ове године услиједио је период стабилизације, који, нажалост, није дуго потрајао. Наиме, таман кад смо помислили да се зараза стишава, а и вакцине су полако почеле да пристижу у Српску, епидемија се протеклих дана поново разбуктала, тако да ће, по свему судећи, и ова година проћи у њеном знаку.

(Српскаинфо)