"Не може доћи до искреног помирења Срба и Хрвата"

 "Не може доћи до искреног помирења Срба и Хрвата док данашња Хрватска не призна злочине својих политичких предака", поручено је у емисији “Глобално” БН телевизије. Истовремено, познаваоци српско-хрватског проблема поручују да се ради о народима минорних, али непремостивих разлика.

Република Српска 03.03.2021 | 22:32

Први проблем Срба и Хрвата, директор Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац најјасније дефинише као - проклетство малих разлика.

"Најсличнији на Балкану су управо Срби и Хрвати. Тешко је наћи разлике", каже Штрбац.

Срби су свој сан – сви под један кров, остварили у Краљевини Југославији, док су Хрвати о сопственој држави наставили да сањању и то је довело до највећег сукоба, сматра писац Милан Богојевић.

"Ако би гледали кроз изборе, 28. новембра 1920. године је Хрватска републиканска сељачка странка Стјепана Радића добила око 285.000 гласова. Могли би да кажемо да је тих 285.000 људи било против краља."

Историчар Огњен Карановић сматра да је НДХ вјечита тамна сјена на односима Хрвата и Срба, а да оно што није завршено у НДХ је завршено 1991. између осталог и акцијом “Олуја”.

"Мени је апсолутно страна могућност да може доћи до искреног помирења, па и до сарадње док имамо модерну Републику Хрватску која је чланица ЕУ, НАТО-а, а да при томе никада није признала шта су њени преци у политичком смислу учинили током Другог свјетског рата. Дакле, Хрватска се није ослободила злочина", каже Карановић.

Штрбац наводи да је више од 400.000 Срба нестало у Хрватској од 1991 до 2011. године. Нови попис најављен је за јун 2021. године.

"Тако да ће она права која су Срби добили 2011. године сада бити умањена јер права долазе по бројности. Ћирилица у Вуковару је била дозвољена јер је Срба било више од једне трећине по попису 2011. Бојим се да ће по новом попису Срба тамо гдје су били већина или гдје их је било значајан број, сада бити много мање", рекао је Штрбац.

Писац Милан Богојевић додаје да Хрвати не нападају сада само Србе који су остали да живе у Хрватској, него нападају и историју.

"То доказује и ситуација са филмом `Дара из Јасеновца`. Сценаристкиња филма Наташа Дракулић је добила на десетине најмонструознијих порука и пријетњи које добија."

Уколико број Срба у Хрватској падне испод три одсто, оствариће се, подсјећа Штрбац, Туђманова тежња да се српско, како је тврдио, "реметилачко питање", ријеши за сва времена.

 

БН ТВ