БиХ неће бити на дневном реду европских лидера

БиХ највјероватније неће бити на дневном реду европског самита крајем овог мјесеца, сазнају "Независне".

Босна и Херцеговина 01.03.2021 | 07:47

Наиме, први велики годишњи самит европских лидера, који се сваке године одржава у марту, обично постави приоритете којима ће се ЕУ бавити наредних годину дана и на основу агенде и закључака који се усвоје може се предвидјети ниво интереса и ангажовања европских инстититуција. Како нам је речено, ЕУ и даље очекује од БиХ да имплементира 14 препорука из Мишљења Европске комисије о кандидатури БиХ за чланство у ЕУ. Иако је несумњиво да је од објављивања тог мишљења до извјештаја о напретку БиХ, који је објављен у октобру прошле године, остварен извјестан напредак, попут одржавања избора у Мостару, успостављања парламентарног тијела за европске интеграције и укидања смртне казне у РС, у мишљењу прошле године ЕУ је критиковала БиХ за врло мали политички напредак на готово свим осталим пољима. Из тог разлога је Делегација ЕУ, односно Канцеларија специјалног представника ЕУ, заједно с осталим партнерима из Квинте, крајем прошле године значајно повећала притисак на реформе у области правосуђа.

На питање које смо упутили Савјету ЕУ, одговорили су нам да још није извјесно које ће се теме наћи на агенди европских лидера наредног мјесеца, а послали су нам провизорну годишњу агенду за 2021. годину.

"Ово је веома начелна и прелиминарна агенда која се у сваком тренутку може промијенити. Нацрт агенде обично се направи три до четири седмице уочи самита", речено је "Независним" у тој институцији.

Према прелиминарној агенди лидера, главне теме на самиту наредног мјесеца ће бити ситуација у Русији, дигитално тржиште и дигитални порези, јединствено тржиште и индустријске политике. Остале теме на осталим самитима укључују самит о источном сусједству, ситуацију у вези с ковидом и вакцинама, самит с Индијом, екологија и зелена агенда, будући односи с Уједињеним Краљевством и Америком те Кина и остали глобални изазови.

Један од наших поузданих дипломатских извора у Бриселу нам је рекао да и даље постоји конфузија у вези с њемачким плановима о њемачком кандидату за новог високог представника, те да амбасадори сталних представника земаља чланица од Њемачке још нису добили званичне информације.

Један од разлога за то је, како нам је појашњено, чињеница да је Њемачка чекала са званичним откривањем кандидата док нови амерички предсједник Џо Бајден  није преузео дужност, као и да обави консултације с чланицама Савјета за спровођење мира.

Како сазнајемо, Кристијан Шмит, кандидат за новог високог представника, у наредном периоду жели разговарати са свим заинтересованим представницима и у БиХ и у међународној заједници о својим плановима, а тренутно води разговоре с америчким тинк-танковима и удружењима, као и с представницима бошњачких удружења с представништвима у сјеверној Америци.

Очекивање је да ће Шмита представити као званичног кандидата наредног мјесеца.

Фарис Кочан, аналитичар и спољни сарадник на Факултету политичких наука у Љубљани, за "Независне" каже да ће се ЕУ фокусирати на властите изазове који се односе на ковид и односе с другим земљама и да је за очекивати да ће западни Балкан и БиХ укључивати као дио тих глобалних иницијатива, више него се регионом бавити као засебном темом.

Истиче да ће велики пројекти, попут дигитализације и зелене трансформације, бити прилика за партнерске пројекте земаља ЕУ које нису далеко напредовале у овој области и желе инвестирати са земљама западног Балкана.

"На такав начин можемо на микро нивоу стварати добре праксе, које онда могу прећи на националну разину и полако мијењати читаву парадигму вођења, управљања и улоге појединца у друштву. Што је најбитније, реформе не долазе извана него из властитог окружења и знања. На такав начин видим будућност процеса проширења - заједнчки пројекти, напори и достизање стандарда", рекао је Кочан.

(Независне)