Купац из Хрватске 16 година чека оружје набављено у БиХ

Дуже од деценију и по фирма "Сцоут д.о.о." чека испоруку товара који је поручила и платила. Поручилац је из Хрватске, добављач из сусједне БиХ.

Босна и Херцеговина 26.02.2021 | 09:31

Министарство одбране Босне и Херцеговине не зна гдје се налази оружје и муниција коју та инсититуција треба да испоручи хрватској фирми "Сцоут д.о.о.", које је предмет уговора потписаног прије 16 година.

Ова хрватска компанија, која се бави трговином и прометом оружја, купила је 2003. и 2004. године неперспективно наоружање и муницију од тадашњих ентитетских министарстава одбране.

Рок за испоруку је био шест мјесеци.

Ради се о застарјелој муницији, минско-експлозивним средствима и наоружању чија укупна вриједност до данас није позната јавности.

Прве испоруке по уговорима извршене су 2004. и 2005. године.

Како се дошло довде?

Након завршетка рата у БиХ (1992.-1995.) биле су три војне формације у БиХ - Армија БиХ, Војска Републике Српске и Хрватско вијеће обране - и два министарства одбране на нивоу ентитета - Република Српска и Федерација БиХ.

У периоду када су потписани поменути уговори трајао је процес провођења реформе одбране у БиХ, којим је 2003. године формирано Министарство одбране БиХ. Ентитетска министарства одбране укинута су 2006. године.

Након жалби бх. Министарства, Суд БиХ је 2018. године пресудио у корист "Сцоута", те је наложено да преосталу робу испоруче купцу.

Директор "Сцоута" Гордан Перанец за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже како не знају гдје је остатак наоружања и зашто им није предат.

"Министарство је имало судски налог да до 10. јануара достави информације гдје и у којим количинама се налази роба ради даље реализације извршења. То до данас није достављено, а без тога Суд не може наставити извршење пресуде. У овој фази чекамо то", истиче Перанец.

Одговор из Суда

Из Суда БиХ за РСЕ су казали како нису у могућности доставити садржај пресуде коју је против Министарства одбране БиХ добио 'Сцоут', као ни рјешење о извршењу, јер се "ради о предмету који је затворен за јавност", због чега су лимитирани да откривају информације о поступку.

Из Министарства одбране БиХ на питање када ће бити испоручен остатак оружја и муниције, које је предмет уговора, одговорили да ће "по извршењу наплате за средства која су предмет предаје, Министарство иста трансферирати према ентитетском поријеклу".

"Напомињемо да предмет уговора (закључених са пријашњим ентитетским министарствима одбране) није био дефинисан на начин да садржи званичне називе и ознаке свих средстава а како се пресуда ослања на исте, произилази да и сама пресуда садржи исти проблем у погледу означавања односно идентификације средстава, те да иста садржи и називе који уопште нису били предметом уговора", наводи се у допису Министарства одбране БиХ.

Додају да редовно врше инспекције муниције како би утврдили њену исправности али и да се "иста након идентификације неисправности и нестабилности уклања као опасна по живот и имовину, (уништава по одлукама Предсједништва БиХ)". С тим у вези се закљчује да то за посљедицу и "'одступања' у смислу постојања одређених средстава која су наведена у пресуди".

До чега је дошло Тужилаштво?

Тужилаштво БИХ упоредо види истражне радње због сумњи у малверзације приликом закључивања уговора и испоруке оружја хрватској компанији.

Државна агенције за истраге и заштиту (СИПА), по налозима Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, 2019. године, извршили су претресе у Министарству одбране БиХ.

"Истрага се односила на постојање основа сумње да су у раздобљу од 22. марта 2010. године до 22. октобра 2010. године, без сагласности Предсједништва Босне и Херцеговине, донесене двије одлуке и закључена четири анекса на четири уговора о продаји неперспективног наоружања и муниције, која су закључена 2003. и 2004. године између ентитетских министарстава обране и једног подузећа из Републике Хрватске", наведено је тада у саопштењу СИПА-е.

Из Тужилаштва БиХ за РСЕ је потврђено да се и даље ради на овом предмету, али нису прецизирали у којој фази је случај и ко су особе које се сумњиче за могуће малверзације око реализације уговора са фирмом "Сцоут".

Експерта за одбрамбене технологије Берку Зечевића Тужилаштво БиХ ангажовало је као вјештака у овој истрази.

Уочене разлике између онога на папиру и на терену Зечевић за РСЕ каже да је завршио све анализе које је предао Тужилаштву на проучавање, а из њих се види да постоје разлике између стања на терену и онога у књигама.

"Проблематично је шта је испоручено, шта није. Зна се спецификација 2010. и 2011., али је проблематично шта је испоручено 2004. и 2005. године. Књиговодствено. А зна се, јер су потписивана различита документа. То што ви знате нешто, не значи да је истинито. Имате документе који су потписани. С тим документима се преузимају обавезе од Министарства одбране према 'Сцоуту', а кад загребете и питате на основу чега је добијен овај податак, тад наступа проблем. Фризирање података", наводи Зечевић.

Уговором освјетљавајуће, испоруком бојеве ракете

Као примјер утврђених нерегуларности он наводи продају 62 освјетљавајуће ракете 128 мм М66 које су биле дио основног уговора.

"То су старе ракете, непотребне Босни и Херцеговини. Касније, у документима Министарства одбране, умјесто тих ракета дат је налог да се испоруче ракете 128 мм М63 или М91, које се лансирају из вишецијевних бацача и носе експлозивне материје, за борбену употребу, док су ове прве за освјетљавање терена. Умјесто 62 ракете, испоручено је 20.000 ракета и још је остало да се испоручи 10.000 ракета. Цијена тих ракета, по тим документима, је 11 марака", каже Зечевић, те истиче да је права вриједност испоручених ракета десет милина марака (пет милиона евра).

Поручилац тврди да није контактиран

Гордан Перанец, директор фирме "Сцоут д.о.о." каже да их нико никада из Тужилаштва БиХ није контактирао у вези са наводним малверзацијама и истрагама које се у случају спорних уговора воде у БиХ.

"Што је Министарство радило, немам појма. Не бисмо морали ићи на суд, колико нам је припадало по уговорима. Из неких чланака у новинама, шта сам ја видио, чак, се алудира да смо ми добили превише робе, а видите колико је то апсурдно кад ми морамо ићи десет година у спор, и по тим уговорима, анексима и чему већ, сто камиона робе, волумен робе коју су дужни. Сигурно је мањи дио уговора реализиран у односу на уговорено", тврди Перанец, додајући да тачну вриједност, ни он не зна, јер је прошло више од десет година.

"Претежно је муниција, ту је датум производње врло важан, сигурно да вриједи пуно мање него прије десет година. Ту смо ми неупитно на губитку, али шта год нам Суд додијели, ми ћемо преузети, извести из Босне, и готово", каже Перанец.

Непрецизни уговори

Зечевић је пак увјерен да је највећи проблем у томе што на основу уговора из 2003. и 2004., оружје и муниција који су били предмет уговора нису били адекватно дефинисани, јер називи и модели оружја и муниције за продају нису били прецизни.

Због тога је, каже, тешко утврдити шта је до данас предато, а шта није.

"Кључан проблем је у томе што су се сва четири уговора базирала на томе да је роба која се тада налазила у складиштима ентитетских војски требала бити купљена у затеченом стању – био тендер, видјели сте муницију, рекли да купујете, плаћате толико", појашњава Зечевић.

"Касније настају проблеми у испоруци јер је купац, 'Сцоут', преко својих утицаја, бирао муницију која је бољег квалитета и враћао дио муниције која по њиховом мишљењу није била одговарајућег квалитета. Дешавало се да дође муниција произведена 1989., 1990., године која никад није требала бити испоручена 'Сцоуту', а она је испоручена, а остала је муниција произведена 1971. године", додаје експерт за одбрамбене технологије.

Састанак Тужилаштва БиХ и УНОДЦ-а

Иако је Зечевић, како тврди, 2020. године предао своје извјештаје Тужилаштву БиХ, од тада још ништа није покренуто.

"Од маја, па до сада то они као читају, а тужилац који је то водио, напустио је случај, па сад води случај 'Респиратори'. Затим су именовали новог тужиоца, па нови сад чита. Зашто се то ради и како се ради, ја Вам то не могу рећи", рекао је Зечевић.

Компанија Сцоут нашла се и у извјештају Амнестy Интернатионала БиХ из 2006. године у којем се наводи да су преко аеродрома у Тузли (граду на сјевероистоку БиХ) и Луке Плоче, на југу Хрватске, продавала оружје добављено из складишта Министарства одбране Федерације БиХ компанијама које су га даље испоручивале у Ирак. Амнестy Интернатионал тада је тврдио да се ради о нелегалним пословима, јер је Ирак у то вријеме био под међународним ембаргом, на увоз оружја.

(РСЕ)