Коме не одговара реформа правосуђа?

Структурални дијалог о правосуђу БиХ, почео је у мају 2011. године након што је Бањалуку посјетила тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон. До данас није дао никакве резултате. Провјерили смо зашто и коме одговара да не дође до реформе правосуђа?

Република Српска 23.02.2021 | 19:39

Кетрин Ештон и Милорад Додик раме уз раме 2011 година - година када је договорена реформа правосуђа.

''РС и њене институције могу бити сигурне да је на највишем нивоу ЕУ спремна да се ангажује и отвори структурални дијалог по питању рада правосуђа у БИХ'' – изјавио је у мају 2011. године тадашњи предсједник РС Милорад Додик.  

Ко се у БИХ десет година послије још сјећа покушаја структуралног дијалога о правосуђу? Вјероватно нико, можда чак темељно ни сами преговарачи – јер од велике приче, многобројних састанака и оптимистичних изјава о напретку у договорима, није остало ништа. Од реформе правосуђа нема ни Р!

''По мени структурални дијалог је доживио неуспјех и фијаско'' – каже судија Окружног суда Бањалука и професор Уставног права Милан Благојевић.

Фијаско који је, чини се, показао да није ни било озбиљних намјера да дијалог доведе до рјешења. Министар правде РС Антон Касиповић који је годинама учествовао у преговорима данас каже да је кључ у Закону о ВСТС-у и питању диспциплинске одговорности.

''Кључним питањима сматрам Закон о ВСТС прије свега у погледу избора судија и носилаца правосудних функција такође и у питању дисциплинске одговорности. Због чега то говорим? Зато што мислим да велики број људи у правосуђу сјајно ради свој посао и те људе треба препознати, видјети и афирмисати. Оне који се евентуално огријеше о било који пропис треба санкционисати''- каже за БН ТВ министар правде Антон Касиповић.

О снакцијама и реформама само слушамо и слушамо. Реализација остаје у другом плану. Одакле онда кренути и шта подразумјевају промјене?

''То подразумијева да дођу нови људи. Нажалост са људима који се налазе у ВСТС и сад промјена једног човјека ништа не значи. Врло брзо ће се видјети да ће се тај систем заморити и стати'' – каже за БН ТВ адвокат Драган Толимир.

Једино што није стало и престало је увезаност политике и правосуђа. Томе свједоче разне афере. Судија Окружног суда Милан Благојевић каже да је потребно донијети три нова раздвојена Закона – Закон о ВСТС, високом тужилачком савјету и Канцеларији дисциплинског тужиоца.

''И тиме онемогућити међусобни утицај да тужиоци путем својих представника могу да одлучују о томе ко ће им бити судије, а да судије одлучују ко ће им бити тужиоци'' – каже судија Окружног суда БЛ и професор Уставног права Милан Благојевић.

Структурални дијалог је показао да у политичком смислу, а и у правосудној заједници нема потенцијала који би се успјешно бавио проблемима правосудног система и структуралних реформи. Тим проблемима немо ко озбиљно да се бави, јер искрене реформе подразумјевају брисање политике на избор судија и тужилаца. А то тренутно ни једнима ни другима не одговара. 

БН ТВ