Коме одговара откуп затворске казне у Српској?

У Кривични законик Републике Српске враћен је члан закона који омогућава да се изречена казна затвора до једну годину може замијенити новчаном казном. Струка тврди да је у питању одредба коруптивног карактера. Министар правде првобитно је био против овог члана, преко ноћи је промјенио мишљење? Шта је по сриједи и коме одговара откуп затворксе казне?

У Републици Српској од издржавање затворске казне биће амнестирани сви они који имају новца да плате да не иду у затвор, ако су осуђени за кривична дјела до годину дана.

Могућност откупа затворске казне постојала је у Републици Српској све до 2017 године. Тада је избачена из Кривичног законика, јер је према мишљењу струке била коруптивног карактера.

"Та одредба која је омогућавала сарадњу адвоката тужилаштва и суда доводила је до тога да се казне затвора штимају",  каже професор Кривичног права на бањалучком Правном факултету Иванка Марковић.

Са штимањем или без, они који буду осуђени до годину дана, уколико буду имали 18.250 марака откупиће слободу.

''Богати који, ионако, ријетко долазе под удар кривичног законодавства они ће да откупе казну затвора, а сиромашни ће ако не могу да обављају рад у јавном интересу да иду у затвор и да одслуже своју казну затвора", каже професорица Марковић.

Алтернатива изреченој казни затвора до једне године може да буде и кућни затвор. Такву врсту казне према процјени Суда могу да одслуже труднице, стара, изнемогла и тешко болесна лица.

Замјена затворске за новчану казну амандман је Уједнињене Српске.  Адвокат и члан те странке Милан Петковић каже да краткотрајне казне не воде ресоцијализацији, али воде пуњењу буџета.

''Показало се 2017. када је искључена та могућност није допринијело смањењу криминалитета али је повећало број лица у затвору што је додатно оптерећење за буџет РС'', каже Петковић, који је и потпредсједник НС РС.

Министарство правде првобитно није прихватило иницијативу адвоката да се откуп казне затвора до годину дана врати у наше законодавство. А онда је преко ноћи министар промјенио мишљење.

''Ја сам осјећао проблем и опасност да то заиста може довести до тога да створимо правну неједнакост. Међутим, аргументи који су посланички клубови изнијели а прије свега у погледу усаглашавања са рјешењима и у БиХ и у региону је превладао. Министартсво ће пратити судску праксу и анализирати и уколико се појаве девијације наравно да ћемо реаговати", каже за БН ТВ министар правде  РС Антон Касиповић.

Све ово доводи и до понављања поступка суђења. А то онда доводи и кршења одређених начела.

''Суд поново засједа и поново одлучује о нечему о чему је већ донио правосажну судску пресуду. Дакле то је кршење начела да се не може два пута судити за исто дјело", каже професор Иванка Марковћ

Кривично законодавство Србије, Хрвстаке или Словеније нема ову одредбу.  Зато су осуђеници из Србије и Хрватске користили БХ држављанство како би пренијели казне и тако избјегли затвор.

БН ТВ