Куба отвара економију за приватне фирме

Влада у Хавани објавила је да ће у већини привредних сектора дозволити оснивање приватних фирми. Ово је велики корак напред у отварању кубанске економије, која је до сада била планска, под државном контролом.

Свијет 07.02.2021 | 19:12

Кубанска влада објавила је да ће проширити листу дозвољених послова који се могу водити приватно (самозапошљавањем), са досадашњих 127 на више од 2.000. Ипак, влада није прецизирала о којим се тачно активностима и секторима ради.

Министарка рада и социјалне сигурности Марта Елена Феито рекла је да ће држава водити 124 активности "потпуно или делимично", али није изнела више детаља.

"Циљ ове реформе је да приватни рад настави да се развија", рекла је министарка Феито за АФП, додајући да ће тај потез "помоћи ослобађању производних снага" приватног сектора. 

Портал амбито.цом наводи да ће медији, здравство и одбрана – који се сматрају стратешким секторима – остати у државним рукама.

Куба годинама уназад има једну од најнижих стопа незапослености на свету. Према званичним подацима, само 1,59 одсто радне снаге на острву прошле године није имало посао.

Приватни сектор на Куби запошљава више од 600.000 грађана, што је око 13 одсто радне снаге у земљи. Према подацима економиста, много је профитабилнији и ефикаснији од државних и војних компанија. Држава води 85 одсто компанија на Куби. 

Приватници на Куби углавном се баве занатима, трговином, таксирањем. Доста њих бави се и туризмом, који је жестоко погођен пандемијом ковида-19. Због економске кризе, готово 40 одсто приватника затражило је суспензију лиценци за рад.

Кубанска економија је, према подацима Би-Би-Сија, ове године потонула за 11 одсто, што је најгори резултат за готово 30 година.

Овако лошим резултатима допринеле су и санкције које је увела бивша америчка администрација коју је водио Доналд Трамп, недуго после незнатне нормализације односа Кубе и САД 2014. године, под вођством Барака Обаме и Раула Кастра.

Куба је једна од ретких земаља на свету која је одбила било какав вид сарадње са Међународним монетарним фондом и Светском банком, пре свега због одлучности дугогодишњег лидера Фидела Кастра да не потпадне пот утицај светских економских институција. 

(Агенције)