Адвокат тврди да Додикова икона потиче из опљачканог нацистичког блага!

Адвокат тврди да Додикова икона потиче из опљачканог нацистичког блага!

Загребачки адвокат Озрен Татарац, који годинама заступа клијенте у правним захтјевима за поврат украдених вриједних умјетнина, отворио је ново поглавље о украјинској икони због које је Додик доспио у фокус међународног дипломатског скандала.

Адвокат Озрен Татарац из Загреба, који се бави повратом умјетнина које су њемачки нацисти током Другог свјетског рада опљачкали широм Европе, а које се налазе у земљама бивше Југославије, упутио је Парламенту БиХ, ОХР-у и амбасадама Украјине и Русије у БиХ, информацију о сазнањима у вези са иконом која носи печат Украјине из времена СССР-а.

Ради се о православној икони св. Николе због које је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик доспио у жижу невиђеног дипломатског скандала.

Наиме, Татарац је у писму упућеном на наведене адресе изнио занимљиве закључке у вези с могућом путањом иконе св. Николе, која, по свему судећи, припада украјинској културној баштини.

Ради се о православној икони св. Николе коју је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поклонио министру иностраних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову, приликом његове посјете Босни и Херцеговини 14. децембра прошле године.

Након реакција Додика и његових сарадника, непосредно по избијању скандала, постало је јасно да је икона на илегалан начин доспјела БиХ, што је изазвало оштру реакцију и дипломатски протест украјинске амбасаде. Русија је, одмах по сазнању да је украдена, икону вратила Босни и Херцеговини, како би се преко међународне сарадње, односно путем ИНТЕРПОЛ-а, утврдило њено поријекло и начин на који је доспјела у БиХ.

Татарац, који заступа Јевреје у настојању да поврате своје опљачкане драгоцјености, сматра да је и икона св. Николе највјероватније украдена током Другог свјетског рата.

– Постоји основана сумња да је предмет украден за вријеме трајања Совјетског савеза, а не послије његовог распада, будући да би предмет након распада Совјетског савеза имао или печат надлежних органа Републике Украјине, или тамошње православне цркве.

Такође, основана је сумња да је предмет украден за вријеме Другог свјетског рата, будући да предмет украјинске културне баштине, за вријеме док је Украјина била у саставу Совјетског Савеза, ни на који други начин није могао бити измјештен из Украјине, осим путем масовне и ноторне нацистичке пљачке умјетнина за вријеме нацистичке окупације тадашње совјетске Украјине.

Воштани печат на икони додатно упућује да је ријеч о предмету украденом од нациста за вријеме нацистичке окупације тадашње совјетске Украјине, будући да су се након Другог свјетског рата у Совјетском Савезу употребљавали модернији начини означавања запечаћених предмета, односно будући да постојање совјетског печата од воска указује да је печат постављен у ранијим фазама постојања Совјетског Савеза, тј. прије Другог свјетског рата – истиче загребачки адвокат у писму посланичким клубовима Представничког дома ПС БиХ.

Даљи пут иконе вјероватно дијели судбину око десет хиљада других умјетнина које су опљачкали њемачки нацисти широм Европе, а које су им одузете крајем Другог свјетског рата, да би се илегално нашле у државним, али и приватним колекцијама многих земаља, па и на просторима бивше Југославије.

Татарац у писму наводи да има врло опширна сазнања о укупној културној баштини народа и земаља бившег Совјетског Савеза, нарочито Бјелорусије и Украјине, али исто тако и Руске Федерације, чија културна баштина је била опљачкана за вријеме другог свјетског рата. Истиче да су многи предмети изузетне вриједности, заједно са умјетнинама отетим од европских Јевреја, као и онима које су покрадене у Варшави, пред крај рата пребачене у Загреб, у тадашњу Независну државу Хрватску.

Он наводи да су била и два послијератна трансфера опљачканих умјетнина 1948. године, као и накнадни трансфер из Аустрије у јесен 1986. године.

– Сва четири трансфера умјетнина, њемачких прије краја рата и три ‘југославенска’ трансфера умјетнина су ишли изравно у Загреб, али су умјетнине из прва три трансфера биле накнадно премјештане или у јужну Далмацију или у друге републике бивше Југославије, а дио је завршио и у ‘приватним’ збиркама добро повезаних појединаца.

Из медија је видљиво да је предметна украдена икона била представљена члану Предсједништва Босне и Херцеговине Милораду Додику као ‘породично власништво’ одређене породице, за коју претпостављам да ју чине држављани БиХ.

Стога закључујем да постоји основана сумња да је то наводно ‘породично власништво’ те црквене иконе изворно, прије тридесетак или више година на илегалан начин ‘исцурило’ из неке државне колекције на подручју тадашње СР Хрватске, која колекција је изворно представљала нацистичку ратну пљачку умјетнина.

Уколико се испостави да икона св. Николе представља нацистички ратни плијен, који је непознатим каналима доспио у Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, а потом и у руке Милорада Додика, отвара се још озбиљнија прича о умијешаности појединаца из БиХ у трговину умјетнинама које су се нашле на црном тржишту, а потичу из нацистичке ратне пљачке.

Заправо, кључно питање на које и даље нема потпуног одговора гласи: Како се та икона нашла у рукама Милорада Додика!?

(Истинито)