БиХ међу најкорумпиранијим земљама свијета

Индекс перцепције корупције (Цорруптион Перцептион Индеx – ЦПИ) Транспаренцy Интернатионал за 2020, Босну и Херцеговину (БиХ) сврстава међу земље свијета у којима се стање корупције највише погоршава.

Констатујући пад БиХ за 11 мјеста, индекс БиХ рангира на 111. мјесто од 180 држава, са оцјеном 35 (скала од 0 -100), што је уједно и најлошија оцјена од 2012., када је БиХ била рангирана на 72. мјесту са оцјеном 42.

БиХ је најлошије позиционирана у региону Западног Балкана и дијели мјесто са Сјеверном Македонијом. У региону је набоље позиционирана Словенија са оцјеном 60, затим Хрватска 47, Црна Гора 45, Србија 38 и Косово 36. Најбоље позициониране земље глобално на Индексу перцепције корупције пословично су Данска, Нови Зеланд, Финска и остале западне земље с високим степеном демократије.

Зачеље држе земље захваћене ратом, безакоњем и диктатуром а ове године то су Сирија, Сомалија и Јужни Судан.

Контекстуализирајући налазе индекса, пандемија вируса ЦОВИД 19 без сумње је обиљежила протеклу годину али и у потпуности оголила најмрачније лице корупције, чију цијену грађани нажалост плаћају властитим животима.

Институције парализоване корупцијом, приоритет су ставиле на бескрупулозну пљачку јавних средстава, на уштрб осигурања адекватне здравствене заштите. Читав период пандемије био је обиљежен нетранспарентим и неразјешњеним набавкама медицинске опреме.

Ови као ни бројни други случајеви корупције у којим криминални траг води до самог врха власти, а који су потресали БХ јавност до данас нису добили епилог, што је додатно урушило ионако готово непостојећи кредибилитет правосуђа и повјерење јавности.

Правосуђе је умјесто бескомпромисног доприноса рјешавању проблема корупције, постало и само горући и највећи проблем БХ друштва. Политички инструментализовано, без елементарне независности и одговорности захтијева хитну и дубинску реформу темељену на провођењу детаљних провјера свих носилаца правосудних функција (веттинг) као први искорак у борби против корупције.

БиХ нема адекватну политику ни стратегију за борбу против корупције, а законски оквир већ годинама чека на потпуну и свеобухватну реконструкцију, што недвосмислено наглашава и Европска комисија међу 14 приоритета за добијање кандидатског статуса.

Одсуство напретка и директне блокаде унапређења законског оквира за спречавање сукоба интереса, финансирања политичких партија, заштите звиждача, јавних набавки само потврђује потпуну заробљеност државе и институционалног оквира.

Размјере заробљености државе отварају питање легитимитета власти у БиХ, који је додатно дерогиран системским преварама и одсуством интегритета изборног процеса. ТИ БиХ је само током прошле изборне кампање документовао преко 2.500 примјера отворене злоупотребе јавних ресурса у кампањи.

Посебно забрињавајуће стање је у Федерацији БиХ, која није ни успоставила Владу након избора прије двије и по године, Уставни суд такође није попуњен, не постоји законски оквир за заштиту звиждача, а Закон о сукобу интереса и Закон о сузбијању корупције и организованог криминала се не проводе, што све укупно стање у овом ентитету чини анархичним.

„Земља већ дуго иде у погрешном правцу, али пандемија ЦОВИД 19 и економска криза која се јавља као посљедица пандемије, у комбинацији са све већим погоршањем нивоа корупције могу створити врло запаљиву смјесу која БиХ може увести у фазу високог ризика од потпуне парализе функционисања институција“, нагласио је Срђан Благовчанин предсједавајући Управног одбора ТИ БиХ, на презентацији Индекса.

„У таквом контексту, систематско кршење људских права, егзистенцијална неизвјесност грађана, као и сама животна угроженост због неадекватне реакције власти на заштити здравља становништва могу водити ка ескалацији гњева међу грађанима.“

Политичке партије су несумњиво кључни протагонисти заробљавања државе, под вођством неприкосновених лидера у чијим рукама је концентрисана стварна моћ, у потпуности су овладали јавним сектором, подредивши га властитим потребама на уштрб јавног интереса.

Директну посљедицу дубоко укоријењене корупције, односно намјере да се по сваку цијени спријечи разоткривање корупције и позивање на одговорност, представљају учестала кршења људских права, на шта указују и међународни актери, посебно у контексту рестрикције слободе окупљања у Републици Српској што је више пута помињано и у извјештајима Европске комисије.

Ерозија демократских стандарда, гушење слободе говора, стварање атмосфере нетрпељивости за гласове критике вишегодишњи је тренд у БиХ.

(БН)