Како је "Аквана" дошла у тешку ситуацију?

– Знамо колико ту купача има сваке године током љетње сезоне и само у тих неколико мјесеци колико траје та љетња сезона могло би да се заради сасвим довољно да би се ван сезоне могли финансирати они трошкови који су фиксни – трошкови плата и свега осталог – објашњава економиста.

Закључује да је у овом предузећу дефинитивно главни проблем био менаџмент који није знао, или није хтио, или је повлачио пословне потезе који нису били прави.

– А ако је тако онда би требало окренути плочу и радити онако како треба, домаћински се односити и водити рачуна да све што радите буде у најбољем интересу фирме. Иако је то јавно предузеће њега треба посматрати као фирму која је на неки начин основана да би остварила профит као јавно предузеће, да се из тих средстава могу финансирати неке друге ствари – рекао је Дудуковић.

Осим што дугује добављачима, сазнајемо да “Аквана” има огромна потраживања – овом предузећу се такође доста дугује и нередовно му се плаћа што указује на то да је годинама искориштавано.

Када томе придружимо јавашлук, неактивност и инерцију резултат је предузеће које није ликвидно већ десет година. Угледни менаџери из Бањалуке у повјерењу су нам признали да у “Аквани” сада не би били директори ни за 20.000 КМ мјесечно и да нико не зна ко ће се тога прихватити.

Бивши градоначелник Игор Радојичић је 2018. покренуо процес реструктурирања. Тада је наложено да “Аквани” буде трајно одузето управљање „Стакленцем” (кафић и изложбени простор) у градском Парку Петар Кочић. Угоститељски објекат у приземљу „Стакленца” у строгом центру Бањалуке био је у годишњем минусу од 200.000 КМ!?

Претходна градска власт такође је разматрала да направи конзорцијум и раздвоји угоститељство од спорта у „Аквани”, што је реално, сматрају стручњаци. Требало би да се осмисле догађаји за бар 200 дана у години како би се што боље искористили капацитети које предузеће има.

Такође, дио спасилачког пакета би био да Града Бањалука гарантује за обвезнице или да емитује обвезнице и уз помоћ средстава прибављених на тај начин и драстичних резова, ревитализује предузеће.

Није нереално да “Аквана” постане јавна установа и потпуно пређе на буџет града јер су ове године због ситације са вирусом били често затворени, а имали велике фиксне трошкове: није било прослава, матура, нових година ни свадби. И то је све генерисало дугове.

– Аквана” је отворена у јуну 2007. године када су завршени радови у првој фази. Изградња је почела 2005. године и коштала је пет милиона евра. Водени парк распростире се на 38 хиљада квадрата, а програм његове изградње урадило је предузеће из Италије “Атзњангер”. Ово предузеће касније је покренуло спор и тражило одштету од пет милиона КМ. На крају вишегодишње судске парнице пресуђено је да “Аквана” нема обавеза према бившем партнеру и да је дужна да му исплати затезне камате у износу од 200.000 КМ.

Радник ”Акване” продавао дрогу

Почетком 2018. године нарко-група осуђена је у Бањалуци на укупно 25 и по година затвора због препродаје кокаина на подручју града. На казну од пет и по година затвора осуђен је и Јеленко Тамбурић (53) радник градског јавног предузећа “Аквана”.

Комплекс аква-парка “Аквана“ састоји се од три отворена базена (централног, пливачког и дјечијег), а унутар простора површине четири хектара налазе се и ресторани, пицерије, барови и терени за рекреацију.

У другој фази била је предвиђена изградња клизалишта и затвореног базена, а тадашњи градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић и руководоство најављивали су да ће „Аквана“ радити током цијеле године.

У децембру 2009. свечано је отворен и Градски олимпијски базен, којим газдује ово јавно предузеће.

Пар година касније већ су пријављени први губици од више стотина хиљада КМ. Нпр.-  2013 “Аквана“ је пословала с губитком од 900.000 марака, увећавши губитак за 43 одсто у односу на годину раније. И наредне године забиљежен је сличан минус.

Град је годинама субвенционисао “Аквану“, а на простору воденог парка одржане су безбројне манифестације: рок концерти и фестивали, прес конференције, балови, славља, свадбе, изложбе паса, “пасуљијаде” и “роштиљијаде”…

Прије изградње воденог парка на огромној парцели у Борику налазило се војно игралиште које је припадало оближњој касарни Врбас, данас универзитетском кампусу. “Војно” је било једно од најпопуларнијих мјеста у Бањалуци, крцато, као Парк Младен Стојановић данас.

(Мондо)