Kako je "Akvana" došla u tešku situaciju?

Kako je došlo do toga da gradsko preduzeće koje ima ekskluzivni prostor u Boriku, jedini Olimpijski bazen u okruženju, restorane i kafiće, nagomila dugove koji zahtijevaju novu strukturu i spasavanje od propasti i da jedan njegov dio sada izgleda kao nakon apokalipse.

Republika Srpska 22.01.2021 | 08:40

Krajem prošle godine nakon sastanka sa novoizabranim gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem rukovodstvo banjalučkog Javnog preduzeća “Akvana” na čelu sa direktorom Vedranom Mitrovićem je podnijelo ostavku.

Tada je rečeno da “Akvana” ima dugove od oko deset miliona KM, od čega pet miliona KM prema dobavljačima i da se nalazi se u veoma teškoj situaciji. Par nedjelja kasnije za vršioca dužnosti direktora imenovan je Velibor Vukajlović.

Grad ima ideju da promijenu strukturu preduzeća u kojem je sada zaposlen 61 radnik. Jedna od ideja je i da se izdvoji Gradski olimpijski bazen koji bi mogao da funkcioniše od granta koji daje grad. Ugostiteljski objekti u okviru firme imaju nerealne gubitke, zbog čega je najavljena hitna revizija.

– Jedno od rješenja je da bazen izdvojimo iz „Akvane“, da se dobavljačima napravimo drugačiji sistem funkcionisanja i uđemo u restrukturisanje tog preduzeća, za koje sam ubijeđen da nakon otplate dugova može biti profitabilno i uspješno – pojasnio je Stanivuković.

Činjenica je da je “Akvana”, zamišljena kao “zvijezda” turizma i sporta u Banjaluci koja bi trebalo da funkcionište komercijalno, a sada je ogroman problem. Tačnije, skoro od početka.

Ekonomista iz Banjaluke, Pregdrag Duduković, kaže da se svako preduzeće može naći u gubicima pogotovo u godini epidemije korona virusa, ali ovdje to opravdanje ne stoji jer je u pitanju gubitak koji se akumulirao dugi niz godina.

– Ako je tako onda je to ili djelatnost koja nije profitabilna, ili menadžment ne radi svoj posao kako treba. Tu nema ničeg drugog sa čime bi se to moglo povezati, i mogu biti samo ta dva razloga pogotovo jer se dug akumulirao godinama – objašnjava Duduković.

Nastavlja da se ne može reći da djelatnosti kojima se „Akvana“ bavi nisu profitabilne jer bi neke od njih trebalo da budu itekako profitabilne, piše Mondo.

– Znamo koliko tu kupača ima svake godine tokom ljetnje sezone i samo u tih nekoliko mjeseci koliko traje ta ljetnja sezona moglo bi da se zaradi sasvim dovoljno da bi se van sezone mogli finansirati oni troškovi koji su fiksni – troškovi plata i svega ostalog – objašnjava ekonomista.

Zaključuje da je u ovom preduzeću definitivno glavni problem bio menadžment koji nije znao, ili nije htio, ili je povlačio poslovne poteze koji nisu bili pravi.

– A ako je tako onda bi trebalo okrenuti ploču i raditi onako kako treba, domaćinski se odnositi i voditi računa da sve što radite bude u najboljem interesu firme. Iako je to javno preduzeće njega treba posmatrati kao firmu koja je na neki način osnovana da bi ostvarila profit kao javno preduzeće, da se iz tih sredstava mogu finansirati neke druge stvari – rekao je Duduković.

Osim što duguje dobavljačima, saznajemo da “Akvana” ima ogromna potraživanja – ovom preduzeću se takođe dosta duguje i neredovno mu se plaća što ukazuje na to da je godinama iskorištavano.

Kada tome pridružimo javašluk, neaktivnost i inerciju rezultat je preduzeće koje nije likvidno već deset godina. Ugledni menadžeri iz Banjaluke u povjerenju su nam priznali da u “Akvani” sada ne bi bili direktori ni za 20.000 KM mjesečno i da niko ne zna ko će se toga prihvatiti.

Bivši gradonačelnik Igor Radojičić je 2018. pokrenuo proces restrukturiranja. Tada je naloženo da “Akvani” bude trajno oduzeto upravljanje „Staklencem” (kafić i izložbeni prostor) u gradskom Parku Petar Kočić. Ugostiteljski objekat u prizemlju „Staklenca” u strogom centru Banjaluke bio je u godišnjem minusu od 200.000 KM!?

Prethodna gradska vlast takođe je razmatrala da napravi konzorcijum i razdvoji ugostiteljstvo od sporta u „Akvani”, što je realno, smatraju stručnjaci. Trebalo bi da se osmisle događaji za bar 200 dana u godini kako bi se što bolje iskoristili kapaciteti koje preduzeće ima.

Takođe, dio spasilačkog paketa bi bio da Grada Banjaluka garantuje za obveznice ili da emituje obveznice i uz pomoć sredstava pribavljenih na taj način i drastičnih rezova, revitalizuje preduzeće.

Nije nerealno da “Akvana” postane javna ustanova i potpuno pređe na budžet grada jer su ove godine zbog sitacije sa virusom bili često zatvoreni, a imali velike fiksne troškove: nije bilo proslava, matura, novih godina ni svadbi. I to je sve generisalo dugove.

– Akvana” je otvorena u junu 2007. godine kada su završeni radovi u prvoj fazi. Izgradnja je počela 2005. godine i koštala je pet miliona evra. Vodeni park rasprostire se na 38 hiljada kvadrata, a program njegove izgradnje uradilo je preduzeće iz Italije “Atznjanger”. Ovo preduzeće kasnije je pokrenulo spor i tražilo odštetu od pet miliona KM. Na kraju višegodišnje sudske parnice presuđeno je da “Akvana” nema obaveza prema bivšem partneru i da je dužna da mu isplati zatezne kamate u iznosu od 200.000 KM.

Radnik ”Akvane” prodavao drogu

Početkom 2018. godine narko-grupa osuđena je u Banjaluci na ukupno 25 i po godina zatvora zbog preprodaje kokaina na području grada. Na kaznu od pet i po godina zatvora osuđen je i Jelenko Tamburić (53) radnik gradskog javnog preduzeća “Akvana”.

Kompleks akva-parka “Akvana“ sastoji se od tri otvorena bazena (centralnog, plivačkog i dječijeg), a unutar prostora površine četiri hektara nalaze se i restorani, picerije, barovi i tereni za rekreaciju.

U drugoj fazi bila je predviđena izgradnja klizališta i zatvorenog bazena, a tadašnji gradonačelnik Banjaluke Dragoljub Davidović i rukovodostvo najavljivali su da će „Akvana“ raditi tokom cijele godine.

U decembru 2009. svečano je otvoren i Gradski olimpijski bazen, kojim gazduje ovo javno preduzeće.

Par godina kasnije već su prijavljeni prvi gubici od više stotina hiljada KM. Npr.-  2013 “Akvana“ je poslovala s gubitkom od 900.000 maraka, uvećavši gubitak za 43 odsto u odnosu na godinu ranije. I naredne godine zabilježen je sličan minus.

Grad je godinama subvencionisao “Akvanu“, a na prostoru vodenog parka održane su bezbrojne manifestacije: rok koncerti i festivali, pres konferencije, balovi, slavlja, svadbe, izložbe pasa, “pasuljijade” i “roštiljijade”…

Prije izgradnje vodenog parka na ogromnoj parceli u Boriku nalazilo se vojno igralište koje je pripadalo obližnjoj kasarni Vrbas, danas univerzitetskom kampusu. “Vojno” je bilo jedno od najpopularnijih mjesta u Banjaluci, krcato, kao Park Mladen Stojanović danas.

(Mondo)