Сва предузећа Електропривреде Српске крше Закон о јавним набавкама

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске по први пут је ушла у нека од предузећа у склопу “Електропривреде” Републике Српске и потврдила оно што се у јавности од раније знало, а то је да се у њима углавном не послује домаћински и у складу са законом.

Ревизори су “чешљали” пословање зависних предузећа у 2019. години, а у извјештајима се види како се одлуке Владе нису поштовале те да су појединици за свој рад без основа додатно награђивани.

Заједничко за сва предузећа је кршење Закона о јавним набавкама, гдје су често процеси били нетранспарентни и вођени по хитном поступку без оправданог разлога. Набавке су се супротно закону дијелиле и распарчавале, а за добар дио истих јавност уопште није обавијештена.

Од шест предузећа само је једно добило позитивно мишљење, док су остали добили мишљење са резервом и на десетине препорука које ће морати спровести да би почели радили по закону.

Затезна камата изнад висине дуга

Тако је на примјер “Електродистрибуција Пале” у току 2019. године запослила 21. радника иако за то није имала сагласност Владе Републике Српске и Ресорног министаства. Та обавеза постоји још од 2015. године, али се она не поштује.

Ревизори су утврдили да су у овом предузећу својим потрошачима који нису на вријеме плаћали струју обрачунавали затезну камату изнад висине главног дуг, кршећи тиме Закон о затезној камати.

“Финансијски приходи су исказани у износу од 1.166.869 КМ, а највећим дијелом се односе на приходе од затезних камата у земљи које Друштво фактурише потрошачима усљед неблаговременог плаћања рачуна за утрошену електричну енергију (1.117.238 КМ). Исти су прецијењени за 472.571 КМ, колико је прецијењен и финансијски резултат текуће године јер је затезна камата обрачуната изнад висине главног дуга”, наводи се у извјештају.

Одлуке Владе РС не поштују ни у “Електро-Бијељини”. Они су били у обавези да у складу са Закључком из 2013. године руководиоцима умање плате за 10 одсто. То се поштовало шест година, након чега су у управи без оправдања прекинули са том праксом.

“Приликом закључивања Анекса уговора о раду са члановима Управе од 24.07.2019. године нису примијењене одредбе наведеног Закључка, односно није вршено умањење плата чланова Управе предузећа и главног правног савјетника”, пише у њиховом ревизорском извјештају који је добио мишљење са резервом.

Исто су оцијењени и у “Електро-Херцеговини”, гдје је утврђено да нису имали нормативе за потрошњу горива, па се није могла ни урадити озбиљна анализа. Са друге стране, чланови управе који су имали право на службена возила у путне налоге су само уносили почетно и крајње стање на километар сату, а никада нису уносили на којој релацији су путовали.

За прековремени рад плата се увећавала за 35 умјесто 30 одсто колико је предвиђено колективним уговором, плаћено одсутво се плаћало као и редован рад, а линеарно свим радницима је повећана плата за пет одсто без обзира на дистрибутивне губитке и степен наплате.

Накнаде дупло веће од прописаних

И у Истраживачко-развојном центру електроенергетике (ИРЦЕ) су уочене бројне неправилности када је обрачун накнада у питању.

Члану управног одбора исплаћиване су дневнице и накнаде за превоз од 368 КМ што је дупло више од 150 колико је прописано Одлуком скупштине акционара из 2013. године.

Запосленима који су обављали послове ван мјеста исплаћиване су дневнице за службено путовање и остали трошкови попут смјештаја, превоза и слично, а истовремено су по налогу директора остваривали и накнаду за прековремени рад за шта није било основа.

“Хидроелектране на Требишњици”, су мишљење са резервом “зарадиле” првенствено због кршења закона и прописа у области јавних набавки.

Тако, на примјер нису спровели јавну набавку за истицање рекламних паноа, што су били обавезни. Јавне набавке које су проведене процедуром конкурентског захтјева, захтјев за понуду није послат на три адресе потенцијалних понуђача, а често се дешавало да на сајту јавност не обавјештавају о основним елементима уговора.

Дешавало им се и да су покретали набавке а да претходно за то нису створени услови. Тако су на примјер код изградње моста преко ријеке Требишњице дефинисали рок за завршетак од 730 дана, али ни након 400 дана нису почели са радовима.

Испоставило се да хидроелектране нису ријешиле имовинско-правне односе на парцели на којој се планира изградња моста, а самим тим није обезбијеђена ни грађевинска дозвола.

Једно од ријетких предузећа које је добило позитивно мишљење ревизора је “Хидроелектране на Врбасу” из Мркоњић Града. Међутим и они су добили одређене препоруке јер су дио набавки покретали по хитном поступку без основа. Такође, водили су и поступке без објаве обавјештења, уједно и најмање транспарентне, што је ревизор оцијенио, као неоправдано.

(Цапитал)