Побједа власника локала: АМУС нема право на монопол

– Власници кафића, ресторана, трговина, теретана и других сличних јавних објеката у Републици Српској у којима се пушта музика не морају ауторску накнаду плаћати искључиво Асоцијацији композитора-музичких стваралаца БиХ (АМУС).

Република Српска 12.01.2021 | 09:05

 Пресудом Врховног суда Републике Српске, АМУС је изгубио монополистички положај који заступа десет година да једини у БиХ имају право на убирање накнаде. Власници локала могу склопити уговоре и са другим заступницима ауторских садржаја.

Предузеће „Дориан“, након три године борбе по судовима, успјело је доказати да није прекршио закон за пуштање музике у свом фитнес центру када је, умјесто са АМУС-ом, уговор потписало са фирмом „Лимун“ из Бањалуке и гдје се музика пуштала преко музичког сервиса „РадиоСпарx“.

Тај радио је дио велике музичке компаније „Наварр Ентерприсес Инц“, а која се бави лиценцирањем музике у комерцијалне сврхе. Посједују лиценцу за емитовање на стотине хиљада пјесама од извођача из цијелог свијета.

АМУС је преко полиције успио извојевати забрану емитовања музике, али је Врховни суд Републике Српске, пресудом из новембра прошле године то поништио. Преиначена је пресуду Окружног суда у Бањалуци који је раније одбио жалбе власника локала.

Из АМУС-а су тврдили да преко међународних конвенција заступају све ауторе свијета, да „Лимун“ нема сагласност од аутора чију музику пушта, као и да се не може доказати да пјесме нису дио репертоара АМУС-а.

Међутим, Врховни суд у својој пресуди наводи како је компанија „Наварр Ентерприсес Инц“ обавијестила АМУС да почиње са радом на подручју БиХ, доставила им списак аутора које заступа и нагласила им да не треба да штите права за емитовање путем сервиса „РадиоСпарx“.

Такође, из пресуде се види и да у конкретном случају уопште није утврђено која се музика пуштала у наведеном локалу, па је по оцјени Врховног суда ранија пресуда у корист АМУС-а донесена на основу неправилних и неутврђених чињеница.

„По мишљењу овог суда, пресуда се не може прихватити као правилна и као законита“, стоји у пресуди Врховног суда Републике Српске.

Директор предузећа „Лимун“, Давор Станишљевић казао је за ЦАПИТАЛ како је пресудом потврђена легалност пословања његове компаније и потврђено право да на тржишту заступа и продаје услугу комерцијалног музичког сервиса “РадиоСпарx”.

„Суд је у образложењу пресуде потврдио да „Лимун“ не врши колективну заштиту ауторских права, већ има потпуно дозвољене директне уговорне аранжмане са страним дистрибутерима музике. То значи да ми својим клијентима кроз музички сервис “РадиоСпарx” нудимо искључиво музику из нашег каталога, аутора који су имају директне уговоре о подлиценцирању са страним дистрибутером музике чији смо ми заступник за тржиште БиХ, чиме не кршимо законске акте који се уређују ову област“, каже Станишљевић.

Сматра како је пресудом потврђена легалност њиховог пословања те очекује и да АМУС то призна.

„Од почетка рада, односно од октобра 2016. године према јавности, привредним и правним лицима наступамо потпуно транспарентно и у складу са важећим законодавством у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Тада смо упознали колективну организацију која дјелује у БиХ да почињемо са радом, те јавно истакли каталог музичара и њихових дјела чију музику нудимо кроз РадиоСпарx музички каталог“, закључио је он.

До објаве текста Асоцијација композитора-музичких стваралаца није нам доставила коментар на пресуду Врховног суда.

Међутим накнадно је БН стигао коментар АМУС-а у коме се више говори о дјелатности коју обављају, а мање о пресуди Врховног суда Републике Српска, која за њих није у потпуности, како наводе, јасна, нити начин на који су је донијели.

Истичу да имају дозволу Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине за колективно остваривање ауторског и сродних права тако да није, како наводе, изгубљен монополистички положај све док је тако.

У саопштењу АМУС наводе да је Врховни суд Републике Српске донио пресуду без утврђивања о којим ауторским музичким дјелима се ради, о којим ауторима, извођачима...

"Остаје потпуно нејасно на који начин је Врховни суд Републике Српске донио такав закључак и изнио гау својој пресуди.  АМУС на основу првенствено међународних правних норми, свог чланства у ЦИСАЦ-у и на крају на основу одредбе члана 18. ЗКОАСП-а заступа све ауторе и врши исплате према страним колективним организацијама", каже се у саопштењу.

(БН/Цапитал)