Изостао конкретан Лукачев одговор на питање посланика

Министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач одговорио је на питање шефу Клуба посланика СДС у Народној скупштини Миладину Станићу, који га је 1. децембра питао за више од 100 пријава против бившег посланика, а сада градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића.

- ‘Господине Лукач, да ли је Вама као министру и човјеку нормално да један од наших народних посланика добије из ваше режимске полиције 117 разно разних пријава и да ли је то Вама пут да побједи за градоначелника Бањалуке или је то типичан израз режимског односа према политичким неистомишљеницима?

Да ли сте Ви заступник таквих режимских репресија према политичким неистомишљеницима и ако нисте, ко ће од ваших сарадника бити кажњен зато што је поднио неосноване пријаве и да ли је посао полиције да ради само обрачун са политичким неистомишљеницима - питао је Станић на 13. сједници.

У одговору министра Лукача, који се може прочитати и на сајту Народне скупштине Републике Српске заправо нема конкретног одговора на оно што је интересовало Станића, него су цитирани прописи по којима полиција поступа, уз тврдњу да то чини исто према свим грађанима.

– Дјелокруг, основи организације и руковођење у Министарству унутрашњих послова дефинисани су Законом о полицији и унутрашњим пословима. Наведеним Законом дефинисани су полицијски послови, као оперативно-стручни послови којима се, између осталог, обезбјеђује: спречавање вршења кривичних дјела, откривање кривичних дјела и прекршаја, одржавање јавног реда и мира итд.

Овлашћења полицијских службеника прописана су и Законом о кривичном поступку РС и БиХ, Законом о прекршајима Републике Српске и другим законима – наводи Лукач.

Напомиње да су полицијски службеници, уколико заприме пријаву или на други начин дођу до сазнања о извршењу кривичног дјела које се гони по службеној дужности сходно Закону о кривичном поступку РС, дужни о наведеним сазнањима обавјестити надлежног тужиоца те у сарадњи и уз надзор надлежног тужиоца, предузети потребне мјере и радње у циљу документовања и расвјетљавања предметног кривичног дјела.

– Наглашавамо да је у складу са наведеним законским прописом, за предузимање одређених истражних радњи поред сагласности тужиоца неопходно прибавити и наредбу надлежног суда (вршење претреса, одузимање предмета и сл.) Такође, у складу са Законом о кривичном поступку РС, полицијски службеници су у законом предвиђеним роковима дужни доставити писмени извјештај о почињеном кривичном дјелу односно о откривању извршиоца, те уз исти доставити све прикупљене доказе и обавјештења – пише у одговору министра.

Исто тако, уколико полицијски службеници у складу са позитивно-правним прописима, приликом обављања послова и задатака из своје надлежности дођу до сазнања која указују на постојање чињеница да су у понашању одређеног лица остварена обиљежја извршења прекршаја, а чије процесуирање је у надлежности полицијских службеника, Лукач наглашава да су дужни такве чињенице на одговарајући начин задокументовати и у складу са Законом о прекршајима предузети мјере на покретању прекршајног поступка.

У складу са наведеним законским прописом прекршајни поступак се покреће издавањем прекршајног налога или подношењем захтјева за покретање прекршајног поступка, а истим законом прописани су услови и начин издавања прекршајног налога, односно начин покретања прекршајног поступка путем подношења захтјева за покретање прекршајног поступка.

Важно је напоменути да се након подношења захтјева за покретање прекршајног поступка све процесне радње спроводе од стране надлежног суда те након спроведеног претреса суд доноси одлуку о одговорности окривљеног. Исто тако, свако лице против којег је прекршајни поступак покренут издавањем прекршајног налога има законску могућност да затражи судско одлучивање по наведеном прекршајном налогу, након чега се такође, даљи поступак спроводи од стране надлежног суда те суд одлучује о прекршајној одговорности – поручује министар.

Тврди да полицајци МУП РС предузимају мјере и радње из своје надлежности у погледу кривичног и прекршајног процесуирања за све особе за које се утврди постојање основа сумње да су извршили кривично дјело односно прекршај, без обзира на њихов друштвено – политички статус или припадност одређеној друштвеној групи или организацији, уз строго придржавање начела законитости и објективности.

(Српскаинфо)