Њемачка предложила новог високог представника за БиХ, остали ћуте!?

Извори из Европске уније (ЕУ) су за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврдили да су о имену Цхристиана Сцхмидта чули у медијима, и да немају никакву потврду о његовом могућем именовању за новог високог представника у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 05.01.2021 | 10:55

Како РСЕ из истих извора сазнаје, у четвртак, 7. јануара, о Босни и Херцеговини ће се расправљати у Бриселу на Политичком и безбједносном комитету ЕУ, гдје ће учествовати и шеф делегације у БиХ, Јоханн Саттлер. Не искључује се могућност да се на том састанку говори и о избору новог високог представника.

Истовремено, Маргрет Уеббер, амбасадорица Њемачке у Босни и Херцеговини обавијестила је Предсједништво Босне и Херцеговине како је приједлог Њемачке да нови високи представник у БиХ буде Цхристиан Сцхмидт.

Ово је за РСЕ потврђено из Предсједништва БиХ, уз појашњење како Колективни шеф државе у оваквим ситуацијама не може ништа коментарисати, већ да се ради о протоколу.

Цхристиан Сцхмидт је политичар Хришћанско-социјалне уније и бивши министар пољопривреде Њемачке.

Које критеријуме треба да испуни БиХ?

Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је Валентин Инцко. Ову функцију обнаша од 1. марта 2009. године, као дипломата који има најдужи стаж на том мјесту, у односу на своје претходнике. Овај аустријски дипломата је седми високи представник у БиХ, од 1996. године.

Прије њега су били: Мирослав Лајчак (2007.-2009.), Цхристиан Сцхwарз Сцхиллинг (2006.-2007.), Паддy Асхдоwн (2002.-2006.), Wолфганг Петрисцх (1999.-2002.), Царлос Wестендорп (1997.-1999.) и Царл Билдт (1995.-1997.)

Из Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Босни и Херцеговини о могућности да Сцхмидт буде нови високи представни, за РСЕ су одговорили да и даље имају “дослиједан став по питању БиХ који се тиче испуњавања критерија за престанак међународне супервизије”.

“Босна и Херцеговина мора испунити конкретне критерије које је установио Савјет за имплементацију мира како би напредовала и престала бити предметом међународне супервизије”, наводи се у одговору Амбасада САД-а, у којем подсјећају на критерији 5+2, који су услов за престанак међународне супервизије у БиХ.

“Критерији 5+2 комплементарни су са путем БиХ ка ЕУ и док се они у цијелости не испуне, ОХР ће имати значајну улогу у пружању помоћи и праћењу провођења Мировног споразума. Управо сада је вријеме за поновно фокусирање на испуњавању ових задатих критерија”, наведено је у одговору амбасаде САД у БиХ.

За укидање ОХР-а су 2008. године постављена 5+2 услова и циља, међу којима су расподјела имовине између државе и других нивоа власти, рјешење за војну имовину, провођење Коначне одлуке за Брчко Дистрикт, фискална одрживост БиХ, те заживљавање владавине права.

Она подразумијевају усвајања Државне стратегије за ратне злочине, доношење закона о странцима и азилу и усвајање Државне стратегије за реформу сектора правосуђа.

Два циља су потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и на концу позитивно мишљење Управног одбора Савјета за провођење мира.

Из амбасаде Велике Британије у БиХ наводе за РСЕ како “неће да спекулишу о именима”, те напомињу да било који кандидат мора проћи званичан процес именовања.

“Канцеларија високог представника континуирано има важну улогу у осигурању стабилне будућности за Босну и Херцеговину. ОХР ужива пуну подршку Уједињеног Краљевства. Не желимо нагађати, а свака промјена високог представника била би предмет званичног процеса именовања“, наводи се у одговору Британске амбасаде у БиХ на упит РСЕ о њемачком приједлогу за новог високог представника.

Из Амбасаде Руске Федерације у БиХ нису одговорили на упит РСЕ о могућности да нови високи представник буде њемачки дипломата.

Истовремено, из Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР) за РСЕ је саопштено да ће се “суздржати од коментарисања било којег имена, у смислу његовог потенцијалног насљедника”.

"Пажња високог представника ће као и до сада бити усмјерена на провођење Дејтонског мировног споразума. Циљ је да Босна и Херцеговина буде стабилна и функционална земља, неповратно на еуро-атлантском путу за који се сама опредијелила", наводи се у одговору на упит РСЕ, те додаје да "поздрављају све кораке ка јачању позиције Високог представника и активнијег учешћа међународне заједнице у сређивање стања у БиХ".

"Високи представник је више пута изјавио да ситуација, која још увијек превладава у БиХ, чини дискусије о затварању Уреда високог представника преурањеним", наводи се у одговору ОХР-а.

Како се бира високи представник у БиХ?

Високе представнике у БиХ бира Управни одбор Савјета за провођење мира у БИХ (ПИК-Пеаце инитиативе цоалитион), а потврђује Савјет безбједности Уједињених нација (УН).

Савјет за провођење мира је међународно тијело задужено за спровођење Дејтонског споразума, а успостављен је 1995. године, мјесец дана по потписивању споразума. Савјет, преко ОХР-а, надгледа провођење Дејтонског споразума и ОХР-у даје политичке смјернице.

Чланице Управног одбора су: Француска, Италија, Јапан, Канада, Њемачка, Русија, САД, Велика Британија, Предсједништво ЕУ, Европска комисија и Организација исламске конференције (ОИЦ) коју представља Турска.

Аднан Хускић, предсједник Центра за изборне студије, из Сарајева, каже да за избор новог високог представника у БиХ требају бити све земље Савјета безбједности УН-а.

“Њемачка има могућност да испреговара са Русијом у том смислу, да преговара бар у оном дијелу у којем би се тај високи представник могао фокусирати на одређене ствари које, претпостављам, не би суштински задирале у оно што су руски интереси у Босни и Херцеговини˝, мишљења је Хускић.

Русија заговара затварање ОХР-а, а приликом састанака Управног одбора Савјета за провођење мира у БИХ на сваку одлуку, у правилу, издваја своје мишљење.

Компромис великих сила

Владе Симовић, доктор политичких наука из Бањалуке, сматра да је Њемачка у доброј позицији да “прогура свог кандидата”.

“У том контексту Њемачка може да игра једну добру посредничку улогу и вјероватно је то адут због чега Њемачка инсистира на свом високом представнику. Она може да окупи сагласност и Русије, с једне стране, и Велике Британије и САД с друге стране, зато што знају да Европска унија почива на моћи и снази Њемачке и да је то њима неопходан партнер у Европи у стварању било какве концепције уједињене Европе. Њемачка је, као таква, више него битна САД-у и Великој Британији”, сматра Симовић, додајући да Њемачка може да обезбиједи и подршку Русије због блиских економских веза

“Са друге стране, Русија гради јако велики број економских партнерстава са Њемачком, прије свега видимо овај Сјеверни ток, гасовод који се гради. Осим тога, постоји снажна размјена производа између Њемачке и Русије и ту се може десити да ће Њемачка дипломатским каналима успјети да излобира одговарајућу подршку за свог кандидата”, мишљења је Симовић.

Милош Шолаја, професор политичких наука на Универзитету у Бањалуци, сматра да би Сцхмидт био компромисно рјешење између великих сила, које желе коначно да заврше започете процесе у БиХ.

“Сједињене Државе су јако заинтересоване да се Босна и Херцеговина оствари као дејтонски производ, а с друге стране Њемачка је најутјецајнија држава у Европи и много је улагала, и материјалних и политичких и свих других ресурса да би тај процес у Босни и Херцеговини ишао˝, истиче Шолаја.

Која је улога високог представника?

Високи представник у БиХ прати провођење Мировног споразума, остварује блиске контакте са странама потписницама Споразума у циљу афирмације пуног поштивања свих цивилних аспеката Споразума, врши координацију активности међународних цивилних организација и агенција у Босни и Херцеговини с циљем осигурања ефикасне имплементације цивилних аспеката Мировног споразума.

Један од задатака високог представика је и да помогне, када то сматра неопходним, у рјешавању свих потешкоћа које се јаве у вези са провођењем цивилног дијела Споразума, учествује на састанцима организација донатора, подноси периодичне извјештаје о постигнутом напретку Уједињеним нацијама, Европској унији, Сједињеним Државама, Руској Федерацији и другим заинтересованим владама, странама и организацијама.

ОХР такође усмјерава активности на успостављање владавине права, што је почетна тачка и кључни услов за напредак у свим другим областима реформе.

Један од најважнијих догађаја у процесу имплементације мира био је састанак ПИЦ-а у Бонну у децембру 1997. године.

Разрађујући Анекс 10 Дејтонског мировног споразума, Вијеће за провођење мира у БИХ је затражило од високог представника да смијени са дужности јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела Босне и Херцеговине.

Валентин Инцко, садашњи високи представник у БиХ, врло често је користио принцип којим се ОХР руководи у свом ангажману у Босни и Херцеговини, а то је одговорност локалних власти. Овим концептом се званичници и грађани Босне и Херцеговине позивају да преузму одговорност за мировни процес и проблеме с којима се суочава њихова земља.

(РСЕ)