Како је Милорад Додик "купио" људе око себе!?

Бројни одговори на садашње стање потпуног распада система, недјеловања и нефункционисања правосуђа и полиције налазе се у прошлости, а тренутни амбијент је посљедица и рефлексија тадашње корумпираности актуелних протагониста уништења РС и покушаја уништења БиХ, као и бројних појединаца иза којег стоји Режим Милорада Додика.

Република Српска 04.01.2021 | 07:45

Пише: Слободан Васковић

Клијентелизам, улизиштво, неподношљива лакоћа пљачкања и лицемјерна и малициозна одбрана нецивилизацијских, варварских “вриједности”, које карактришу Додиков Режим и њега лично, вуку коријене још из времена његовог првог мандата (18. јануар 1998.-12. јануар 2001.).

Нажалост, у ту отуђену групу моћника сврстали су се и бројни млади људи, чија бахатост, проистекла из неинтелигенција, идолопоклонства Додику, полтронству, чија је директна посљедица безгранично лицемјерство и малициозност, спремност на оправдање и одбрану сваког зла које је Режим починио, такође лежи у пррошлости - њихови родитељи су, на овај или онај, начин задужени од Додика, самим тим постали су његове слуге и генерацијски продужили тај лакејски однос спрам њега.

Примјера је много, али, за почетак, поменућу неинтелигентног, непосособног незналицу и нерадника Срђана Рајчевића, министра за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво, који је себи, без ријечи протеста, дозволио да га Додик премлати два пута као задњи шљам;

Умјесто да, као млади и како сам за себе тврди образован човјек, покаже протест због таквог насилничког Додиковог чина, Рајчевић је још више савио остатке кичме, практично је бескичмењак и наставио да брани “политику” чија је матрица насиље, прогони, изгони из државе, ускраћивање људских права, барбаризам без преседана, са крајњим циљем потпуног поништења ентитета, народа који у њему живе и отимање свих његових ресурса.

Рајчевић је “купљен” још док је био дјечак, као на пијаци, јер је Додик купио његовог оца Марка Рајчевића, судију Уставног суда РС, за којег многи сматрају да је умјесто сина завршио Правни факултет. Што не би било никакво изненађење.

Додик је Рајлчевића старијег купио још 13.07.2000. године, када је, незаконито, као тадашњи премијер, донио и потписао Одлуку бр.02/1-020- 637/00 од 13.07.2000.г. “Којом Влада РС преузима дуг Уставног суда РС на основу уговора бр.64/00 од 10.04.2000.г. којим је Развојна банка АД Бања Лука одобрила износ од 250.000,00 КМ Уставном суду, а на основу које је по налогу другоосумњиченог у току новембра и децембра 2000.г. исплац́ен тај износ на терет Буџета у корист Развојне банке АД Бања Лука, а све у циљу рјешавања стамбеног питања Рајц̌евиц́ Марка”.

Том Одлуком Додик је заувијек купио Марка Рајчевића, још увијек судију Уставног суда РС, али и његовог сина Срђана.

Тако су Рајчевићи пазарени за свега 250.000 КМ, па због тога већ десет година беспоговорно служе лидеру СНСД-а.

Убацивање младог, али тупог, Срђана Рајчевића у СНСД структуру је у суштини нека врста захвалнице његовом оцу Марку за беспоговорно служење, али и зато што је учествовао у доношењу низа пресуда које су погодовале Додику и његовој клијентелистичкој мрежи, а биле усмјерене против грађана РС.

 

Судије Уставног суда врло су битне Додику и он га контролише у потпуности.

Ту контролу омогућило му је и стамбено збрињавање Снежане Савић, такође судије Уставног суда РС, којој је 30.08.2000., Одлуком бр.02/1-020- 851/00 и Рјешењем о додјели стана на кориштење (бр.02/1- 020-852/00 од 30.08.2000.г)., додијелио “на трајно кориштење троипособан стан”.

 

Налог је извршио тадашњи министар финансија Новак Кондић који је, по уговору бр. 3011/00 у току новембра и децембра 2000. године, исплатио из буџета за стан Савићеве укупан износ од 200.845,50 КМ фирми ОДГП „Крајина" Бањалука.

О Џералду Селману, вишедеценијском Додиковом послушнику, који је предсједник Уставног суда РС, иако је требало да буде затвореник КПЗ Фоча (пресуђен због тешких криминалних радњи на, најмање, пет доживотних робија), не треба уопште трошити ријечи; Селман је био и остао провинцијски разбојник! 

 

(И остале судије Уставног суда збринуте су на разне начине - сви су професори, дјеца и брачни супружници су им запослена на најбоље позиције).

Списак Додикових Подстанара, из његовог првог премијерског мандата, је подугачак; Већина њих су му остали лојални и редовно плаћају “закупнину”!

Због тог списка против Додика и Кондића Окружно тужилаштво Бањалука подигло је оптужницу 10.12.2004. године, а потврђена је 17. децембра исте године. 

 

Додик и Кондиц́ теретили су се да су оштетили буџет РС за шест милиона марака. 

Оптужница против Додика је пала у воду, јер су у тужилачком тиму били Милан Тегелтија, Миодраг Бајић и Миленко Делић, који је оптужницу потписао, уз подршку тадашмњег Главног окружног тужилоца Витомира Солдата.

Колико снажно су заступали оптужницу свједочи и податак да је Тегелтија у марту 2007. године имениван за предсједника Основног суда у Бањалуци, а касније је стигао и до предсједника Високог судског и тужилачког савјета; Са те позиције уништио је правосуђе БиХ. 

 

Оставку на ту позицију, као и чланство у ВСТС поднио је 16.12.2020., што је први корачић ка опоравку правосуђа. Кључно доказ да је правосиуђе БиХ почело да се опоравља биће пресуђивање и затварање Тегелтије на неколико стогодишњих доживотних робија.

Миодраг Бајић је, такође, напредовао и тренутно је Додикова тужилачка алфа и омега, која суверено влада правосуђем РС, са позиције замјеника Републичког тужиоца и шефа посебног одјељења Републичког јавног тужилаштва за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика криминала;

Суштински, Бајић је институционализовани заштитник криминалаца и њиховог криминала.

Миленко Делић је касније постао Дворски нотар и овјерио је све најважније штетне уговоре којима је РС тешко опљачкана - од криминалне приватизације Робне куће Боска па до пљачке земљишта Пољопривредне школе.

Јсно је како је Додик ослобођен; Јасно је и зашто и колико много је платио за ослобађајућу пресуду! То ће постати још прецизније у наставку текста, када презентујем већину детаља везаних за тај процес.

 

Додик је, што свјесно слабим радом Тужилачког тима и њиховим намјерним пропустима, лажним свједочењима и прихватањем фалсификованих доказа, првостепено ослобођен 17. октобра 2005. године. 

Ослободило га је Судско вијец́е су сац̌ињавали: предсједник Спасен Келеман, и ц̌ланови Славица Славниц́ и Сњежана Кудриц́. Келеману је, у знак захвалности, асфалтиран пут до викендице.

Судско вијец́е Основног суда у Бањалуци образложило је ослобађајућу пресуду од оптужби за “злоупотребу службеног положаја и несавјестан рад у служби” ријечима да бањалуц̌ко Окружно тужилаштво "није дока­зало да су Додик и Кондиц́, у периоду од 1998. до 2000. године, искористили свој положај и прекорац̌или границе својих овлашц́ења, у намјери да себи и другима прибаве имовинску корист. Окружно тужилаштво није доказало ни једну тац̌ку оптужнице”.

У Додикову корист свједочио је, између осталих, и Марко Рајчевић, судија Уставног суда РС и тата Срђана Рајчевића.

 

“Овај стан никада није био оспорен на суду. Када сам поднио захтјев за стан Уставном суду, тадашњи предсједник Уставног суда РС, професор Рајко Кузмановиц́, ре­као ми је да, пошто Уставни суд нема новаца, одемо код преми­јера Додика. Уставни суд РС ми је додијелио стан, а влада је ‘пребацила’ новац Уставном суду”, објаснио је Рајц̌евиц́ начин на који је ријешено питање његовог стана!

Било је битно само отићи код Додика.

 

И Рајко Кузмановић је награђен улогом Додикове марионете - био је предсједник РС од 2007.-2010. године, који се није питао ни за шта!

Свједочила је и Снежана Савић које је рекла: “Правоснажном пресудом бањалуц̌ког Основног суда потврђено је, да ми је стан додијељен на законит нац̌ин.

Овај парниц̌­ни поступак вођен је послије тужбе Републиц̌ког правобранилаштва. И у рјешењу владе, од 24. децембра 2003. године, наводи се да је додјела стана извршена у складу са прописима”!

  

Казала је и да је откупила тај стан, али није прецизирала колико је платила за откуп некретнине за коју је Влада РС искеширала 200.845,5 КМ; За откуп је платила мизерну цифру и било би јако добро да саопшти јавности колико је то мало новца било!

Пресудом Окружног суда Бањалука од 25.05.2006. године, Фарса око суђења Додику је завршена, јер је вијеће тог суда у саставу Милорад Новковић, Желимир Лепир и Драган Аћић одбацило жалбу Окружног тужилаштва Бањалука на првостепену пресуду.

Након ове јадне пресуде, која нема никакве везе ни са правом ни са правдом, Новковић и Лепир су снажно напредовали.

 

Новковић је био предсједник ВСТС у периоду од јула 2010. до јула 2014. године, када га је замијенио Тегелтија.

 

Новковић је на позицији предсједника Врховног суда Федерације БиХ, гдје је именован 03.03.2016. године, провео три и по године, јер је у јануару 2020. отишао у пензију. 

Желимир Лепир је, почетком 2012. године, изабран за Главног тужиоца Окружног јавног тужилаштва Бањалука, а недавно је пензионисан.

Остаће по злу упамћен, јер је преко двије и по године учествовао у прикривању убица Давида Драгичевића (отет 18.03.2018., мучен и потом убијен, а његово тијело пронађено је 24.03.2018.) и максималној опструкцији истраге те монструозне ликвидације.

Сада да наведем неколико најпознатијих Додикових Подстанара и цијене по којима су им купљени станови, односно они сами. Чињеница је да су, огромна већина њих, и дан данас потпуно лојални Додику. И плаћају му “кирију”.

Додик је, као премијер, 01.11.2000.г. потписао рјешење о додјели стана на кориштење бр.0/01 -1732/00 од 01.11.2000.г. којим се Лукац̌ Драгану одобравају средства за куповину трособног стана. 

На основу тог рјешења, Кондић је, по уговору бр 4067/00, исплатио за Лукачев стан, у новембру и децембру 2000.г., укупан износ од 171.786,50 КМ на терет Буџета, а у корист ОДП Завод за изградњу Бања Лука!

Лукач је на суђењу Додику свједочио у његову корист. Лукач је шеф Додикове Хунте од децембра 2014. године.

Додик је, као премијер, 28.11.2000.г., потписао одлуку бр. 03/1- 719/00 од 28.11.2000.г. којом су одобрена стредства за куповину трособног стана Жупљанин Слободану у износу од 184.512,00 КМ. 

Кондић је тај новац исплатио, у току децембра те године, из Буџета у корист Завода за изградњу Бања Лука.

Жупљанин је тренутно један од промискуитетнијих Додикових жетон-аналитичара.

Додик је, као премијер, 25.10.1999. године, потписао рјешење о додјели стана на кориштење бр. 02-01-20-974/99 од 25.10.1999.г., којим је Новиц́ Средоји додјељен на трајно кориштење трособан стан у Бањалуци, Грц̌ка улица, површине 99,30 м2. 

Средоје Новић је сада члан Дома народа БиХ.

 

Влада Републике Српске је, 24. марта 2001. године, усвојила информацију о извршеној ревизији додијељених станова и стамбених кредита, који су финансирани из буџета Републике Српске, у периоду од јануара 1998. до јануара 2001. године. 

Утврђено је да је у наведеном периоду додијељено укупно 305 станова, 193 стамбена кредита и бесповратна средства за 140 корисника. 

Од 1998. године до јануара 2001. године, тадашња Влада РС, са премијером Милорадом Додиком на челу, издвојила је укупно 31.536.793 КМ за рјешавање стамбених питања функционера и запослених у републиц̌ким институцијама. Сав новац дат је из Буџета РС.

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/