Пада одлука: Асанжу пријети 175 година затвора у САД

У можда најважнијем дешавању у години која је тек почела, британски суд ће у понедељак, 4. јануара, одлучити да ли ће оснивач “Викиликса” Џулијан Асанж бити изручен Сједињеним Државама, где му прети кривична оптужница по 18 тачака због објављивања поверљивих информација, након што још није дошло до наданог помиловања од стране америчког председника Доналда Трампа.

Свијет 04.01.2021 | 07:24

Трамп је крајем децембра помиловао 15 особа, али Асанжа није било међу њима и шансе да се то деси ускоро су све мање.

Асанж (49) је оптужен за заверу за поседовање и откривање националних одбрамбених информација, заверу за упад у компјетер, поседовање националних одбрамбених информација (седам тачака) и откривање националних одбрамбених информација (девет тачака), за шта му прети 175 година затвора.

Он је постао познат јавности кад је 2010. објавио низ дипломатских депеша које му је обезбедио амерички војник Челзи Менинг (претходно Бредли Менинг), након чега је покренута кривична истрага у САД.

Менинг је “Викиликсу” дао скоро 750.000 поверљивих или осетљивих војних и дипломатских докумената. Ухапшен је и осуђен на 35 година због кршења Закона о шпијунажи и другог и у затвору је провео седам година, након чега га је помиловао Барак Обама 2017. У међувремену је променио пол и име.

Али док је Менинг на слободи, Асанж, аустралијски држављанин, протеклих 10 година и даље живи као затвореник. Након што је седам година провео у азилу у Амбасади Еквадора у Лондону из које није могао да изађе, ухапшен је 2019. и од тада је у британском затвору са максималним обезбеђењем.

Човек који је 2010. уздрмао глобалну политичку сцену у јавности је брзо поздрављен као херој слободе и правде, али је за САД постао државни непријатељ број 1. Иако је “Викиликс” основан 2006, широј јавности постао је познат кад је на свеопште изненађење откривено да сајт објављује тајне Вашингтона.

Поверљива документа одједном су се нашла пред новинарима на “извол’те” - “Викиликс” је 2010. објавио око 250.000 докумената, што је немачки “Шпигл” назвао “катастрофом” по америчку дипломатију. Из тајних папира, како наводи “Дојче веле”, могло се сазнати много информација, попут тога да је Вашингтон тражио од својих дипломата да шпијунирају генералног секретара и сараднике Уједињених нација.

Средином фебруара 2010. “Викиликс” је објавио поверљиве депеше из америчке амбасаде у Рекјавику у вези такозваног скандала Ајсејв, дипломатског спора око банке Ландсбанки. Низала су се документа о раку у Ираку и Авганистану, хемијском нападу у Сирији, затвору Гвантанамо, мејловима Хилари Клинтон, шпијунирању француских председничких избора 2012. од стране америчке Централно обавештајне агенције.

Разоткрене су тајне из свих делова света.

Откривено је, како пише “Дојче веле”, и да су арапске државе тражиле ваздушне нападе на иранска нуклеарна постројења, да Пекинг губи стрпљење са севернокорејским лидером Кимом Џонг Уном, све уз коментаре америчких дипломата о земљама у којима су на служби.

Откривено је како је Саудијска Арабија идентификована као најважнији извор финансирања исламистичког терора широм света, како се размишљало о промени режима на Куби и Венецуели, корупција на Блиском истоку.

“Викиликс” је 2017 објавио унутрашња документа ЦИА, у којима се описују алати које агенција користи да хакује уређаје попут мобилних телефона.

Међутим, “Викиликс” је критикован због одсуства одавања информација, рецимо о Русији, али и нарушавања личних приватности појединаца јер је сајт, између осталог, открио податке о социјалном осигурању, медицинске информације, бројеве кредитних картица и детаље о покушајима самоубистава.

Разоткривањем тајни Асанж је такође увео нове стандарде у истраживачко новинарство. Новинар “Шпигла” Марсел Розенбах рекао је за ДW да су објављене дипломатске поруке представљале “врхунац Викиликсових открића 2010”.

- Материјал је још увек актуелан. То је постало нешто као јавна архива и игра улогу у новинарском раду, у свакодневном истраживању – истакао је он.

Након што је Асанж у априлу 2010. објавио прва тајна документа а америчка влада покренула кривичну истрагу “Викиликса”, две жене су у августу исте године у Шведској поднеле кривичну пријаву против њега због наводног силовања.

У међувремену, Асанж, који је тада био у Шведској, поднео је захтев да напусти земљу, за шта је добио писмено одобрење јавног тужилаштва. Само што је отишао – а тврдило се да је побегао како би “измакао руци шведског закона” – издат је налог за његово хапшење.

Швајцарац Нилс Мелцер, специјални извештач УН за мучења, који је имао увид у оригинална документа којима се терети Асанж, проговорио је тада о “једној од најуспешније пласираних лажних вести протекле деценије”, тврдећи да је Асанж стално нудио сарадњу шведским властима.

(Блиц)