Pada odluka: Asanžu prijeti 175 godina zatvora u SAD

U možda najvažnijem dešavanju u godini koja je tek počela, britanski sud će u ponedeljak, 4. januara, odlučiti da li će osnivač “Vikiliksa” Džulijan Asanž biti izručen Sjedinjenim Državama, gde mu preti krivična optužnica po 18 tačaka zbog objavljivanja poverljivih informacija, nakon što još nije došlo do nadanog pomilovanja od strane američkog predsednika Donalda Trampa.

Svijet 04.01.2021 | 07:24

Tramp je krajem decembra pomilovao 15 osoba, ali Asanža nije bilo među njima i šanse da se to desi uskoro su sve manje.

Asanž (49) je optužen za zaveru za posedovanje i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija, zaveru za upad u kompjeter, posedovanje nacionalnih odbrambenih informacija (sedam tačaka) i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija (devet tačaka), za šta mu preti 175 godina zatvora.

On je postao poznat javnosti kad je 2010. objavio niz diplomatskih depeša koje mu je obezbedio američki vojnik Čelzi Mening (prethodno Bredli Mening), nakon čega je pokrenuta krivična istraga u SAD.

Mening je “Vikiliksu” dao skoro 750.000 poverljivih ili osetljivih vojnih i diplomatskih dokumenata. Uhapšen je i osuđen na 35 godina zbog kršenja Zakona o špijunaži i drugog i u zatvoru je proveo sedam godina, nakon čega ga je pomilovao Barak Obama 2017. U međuvremenu je promenio pol i ime.

Ali dok je Mening na slobodi, Asanž, australijski državljanin, proteklih 10 godina i dalje živi kao zatvorenik. Nakon što je sedam godina proveo u azilu u Ambasadi Ekvadora u Londonu iz koje nije mogao da izađe, uhapšen je 2019. i od tada je u britanskom zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem.

Čovek koji je 2010. uzdrmao globalnu političku scenu u javnosti je brzo pozdravljen kao heroj slobode i pravde, ali je za SAD postao državni neprijatelj broj 1. Iako je “Vikiliks” osnovan 2006, široj javnosti postao je poznat kad je na sveopšte iznenađenje otkriveno da sajt objavljuje tajne Vašingtona.

Poverljiva dokumenta odjednom su se našla pred novinarima na “izvol’te” - “Vikiliks” je 2010. objavio oko 250.000 dokumenata, što je nemački “Špigl” nazvao “katastrofom” po američku diplomatiju. Iz tajnih papira, kako navodi “Dojče vele”, moglo se saznati mnogo informacija, poput toga da je Vašington tražio od svojih diplomata da špijuniraju generalnog sekretara i saradnike Ujedinjenih nacija.

Sredinom februara 2010. “Vikiliks” je objavio poverljive depeše iz američke ambasade u Rekjaviku u vezi takozvanog skandala Ajsejv, diplomatskog spora oko banke Landsbanki. Nizala su se dokumenta o raku u Iraku i Avganistanu, hemijskom napadu u Siriji, zatvoru Gvantanamo, mejlovima Hilari Klinton, špijuniranju francuskih predsedničkih izbora 2012. od strane američke Centralno obaveštajne agencije.

Razotkrene su tajne iz svih delova sveta.

Otkriveno je, kako piše “Dojče vele”, i da su arapske države tražile vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja, da Peking gubi strpljenje sa severnokorejskim liderom Kimom Džong Unom, sve uz komentare američkih diplomata o zemljama u kojima su na službi.

Otkriveno je kako je Saudijska Arabija identifikovana kao najvažniji izvor finansiranja islamističkog terora širom sveta, kako se razmišljalo o promeni režima na Kubi i Venecueli, korupcija na Bliskom istoku.

“Vikiliks” je 2017 objavio unutrašnja dokumenta CIA, u kojima se opisuju alati koje agencija koristi da hakuje uređaje poput mobilnih telefona.

Međutim, “Vikiliks” je kritikovan zbog odsustva odavanja informacija, recimo o Rusiji, ali i narušavanja ličnih privatnosti pojedinaca jer je sajt, između ostalog, otkrio podatke o socijalnom osiguranju, medicinske informacije, brojeve kreditnih kartica i detalje o pokušajima samoubistava.

Razotkrivanjem tajni Asanž je takođe uveo nove standarde u istraživačko novinarstvo. Novinar “Špigla” Marsel Rozenbah rekao je za DW da su objavljene diplomatske poruke predstavljale “vrhunac Vikiliksovih otkrića 2010”.

- Materijal je još uvek aktuelan. To je postalo nešto kao javna arhiva i igra ulogu u novinarskom radu, u svakodnevnom istraživanju – istakao je on.

Nakon što je Asanž u aprilu 2010. objavio prva tajna dokumenta a američka vlada pokrenula krivičnu istragu “Vikiliksa”, dve žene su u avgustu iste godine u Švedskoj podnele krivičnu prijavu protiv njega zbog navodnog silovanja.

U međuvremenu, Asanž, koji je tada bio u Švedskoj, podneo je zahtev da napusti zemlju, za šta je dobio pismeno odobrenje javnog tužilaštva. Samo što je otišao – a tvrdilo se da je pobegao kako bi “izmakao ruci švedskog zakona” – izdat je nalog za njegovo hapšenje.

Švajcarac Nils Melcer, specijalni izveštač UN za mučenja, koji je imao uvid u originalna dokumenta kojima se tereti Asanž, progovorio je tada o “jednoj od najuspešnije plasiranih lažnih vesti protekle decenije”, tvrdeći da je Asanž stalno nudio saradnju švedskim vlastima.

(Blic)