Грађани финансирају приватни бизнис појединаца у оба ентитета (ВИДЕО)

Чак 82 од стотину бх. грађана са којима су разговарали новинари ЦИН-а није знало да уз рачун за струју плаћају и накнаду за обновљиве изворе. Док једни кажу да плаћају рачуне не обраћајући пажњу на појединости, други сматрају да није уреду на овакав начин узимати новац од грађана и финансирати приватне бизнисе.

Босна и Херцеговина 30.12.2020 | 13:55

Првобитно замишљена као спас за угрожена природна богатства, постројења за производњу „чисте струје“ су се претворила у супротност и извор сигурне и лаке зараде приватницима.

МХЕ Дуб Тихомира Брајковића је 2019. године добила 4,3 милиона КМ потицаја које су платили грађани.

Нешто мањи износ добило је осам мини хидроелектрана словенске фирме „Интеренерго“ којим је за шест година исплаћено 22,3 милиона подстицаја. Новинари ЦИН-а су утврдили непоштивање прописа приликом изградње и пуштања у рад двије МХЕ у њиховом власништву на ријеци Угар.

Према подацима Републичког инспектората, градња МХЕ „Запеће“ није била у складу са одобрењима па је 2014. године инспекција зауставила градњу. Власници су за кратко вријеме прибавили нову грађевинску дозволу, усклађену са изведеним радовима. На овај начин је отклоњена неправилност, а радови су несметано настављени.

Инспектори су на МХЕ „Новаковићи“ утврдили да је пуштена у рад без изграђене рибље стазе која би омогућила несметан пролазак рибе из горњег у доњи ток ријеке. Инвеститори су рибљу стазу изградили шест мјесеци након инспекцијске контроле.

Обје МХЕ су од Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије РС накнадно добиле дозволе да производе струју по дупло већој снази од првобитно одобрене. То значи да користе већу снагу воде, производе више струје и добивају више новца од продаје и подстицаја.

Из фирме ЕХЕ, која као дио „Интеренерго“ групације руководи овим МХЕ, кажу да о овој теми могу говорити тек након празника.

Три фирме у власништву „Елинг инжињеринга“ из Теслића, од којих је једна у сувласништву са словенским „Петролом“, у ових шест година добиле су нешто више од 16 милиона марака подстицаја за пет МХЕ.

Републички инспекторат је током градње једне – „Иломске“ − утврдио да радови не теку у складу са грађевинском дозволом и да инвеститор нема валидну еколошку дозволу јер ју је издала Општина Кнежево умјесто Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, па је 2013. године  заустављена градња.

Након два судска процеса дозвола им је коначно враћена крајем 2017. године, али инспектори су у међувремену открили нови проблем − „Иломска“ је током борбе на суду производила струју иако није имала дозволу Регулаторне комисије за енергетику РС.

Новинари ЦИН-а су сазнали да је, упркос томе, за то вријеме ова МХЕ добила милион и по марака подстицаја.

Новинари ЦИН-а нису успјели ступити у контакт са представницима „Елинг инжињеринга“ јер су телефонски бројеви фирме ван функције.

„Елинг инжињеринг“ је добио дозволу за повећање снаге па „Иломска“ сада производи струју по 22 пута већој снази од првобитно одобрене.

Према ЕУ регулативи, сва постројења преко 0,5 МW инсталиране снаге сматрају се великим постројењима и њихови подстицаји се израчунавају на основу прихода од продаје струје. У БиХ оваква условљеност не постоји па се сва постројења до 10 МW стимулишу на исти начин – гарантованом цијеном и подстицајима.

Највећу добит словенским и повезаним фирмама донијела су постројења са већом снагом – до 6,8 МW. Истовремено, у њиховој матичној држави МХЕ са оволиком снагом уопште нису у систему подстицаја па су ове фирме свој посао код куће усмјериле на соларне електране, а у БиХ су изградиле 12 МХЕ.

Поређења ради, Словенија је 2020. године исплатила шест милиона марака подстицаја за 76 малих хидроелектрана, а БиХ је дала 36 милиона КМ подстицаја за 102 МХЕ.

Подстицаји за производњу „чисте струје“ су требали смањити производњу у термоелектранама и концентрацију штетних плинова у природи, али се то још није десило. Наиме, термоелектране су и даље водећи произвођачи који дају 64,6 посто укупно произведене енергије у БиХ.

Нусрет Дрешковић, професор и декан на Природно-математичком факултету у Сарајеву, каже да се МХЕ сматрају обновљивим и чистим извором, али је, уствари, ријеч о „изузетно прљавој енергији“ чијом производњом се исушују корита, уништава живи свијет у води и на обалама ријека, што нарушава природну равнотежу околиша.

Еколошке и економске штете

МХЕ су се показале као најштетнија концесиона дјелатност у области обновљивих извора енергије због уништавања природних богатстава и мале користи по друштво.

Иако у посљедње вријеме ентитетске институције и функционери признају њихов штетни утјецај, МХЕ и даље раде, а власници и даље добивају новац грађана. Регулаторна комисија за енергетику РС, задужена за надзор на тржишту струје у ентитету, у свом извјештају из 2019. године упозорила је да се многе МХЕ граде у планираним или већ заштићеним подручјима, што не би требало да се дешава.

Скренула је пажњу и на лоше посљедице све чешће изградње МХЕ у низу и на једном сливу, као што је случај на Угру, Говзи и Прачи. Управо на овим ријекама се налазе постројења словенских фирми и фирми браће Брајковић које су добиле највише новца од подстицаја у посљедњих шест година.

Власти у БиХ углавном издају дозволе за градњу МХЕ чије се машинске зграде граде низводно од бране, а вода доводи кроз цијев. У кориту би морала остати довољна количина воде за одржавање нормалног живота у ријеци, али то често није случај јер се при додјели дозвола за градњу не раде провјере о еколошки прихватљивом протоку воде у кориту.

„Ех, те деривационе хидроелектране, оне некад (…) мало више нарушавају животну средину“, каже Жељко Ратковић из „Електропривреде РС“, објашњавајући да су овакве МХЕ јефтиније па их зато и има више.

Професор Дрешковић овоме додаје и негативан утјецај који имају вјештачке акумулације створене изградњом МХЕ на здравље људи јер повећавају испаравања, влажност зрака и замагљивања простора. Он сматра да се треба оријентисати на друге изворе енергије и испитати најоптималнији начин њиховог искориштавања: „Слатка вода је ресурс. Ко буде имао слатку воду, он ће преживјети, а ми се потпуно супротно тренутно понашамо“.

Упркос свему томе, надлежне институције тврде да изградња МХЕ позитивно утиче на развој локалних заједница, привреду и запошљавање становништва. Важном сматрају и концесиону накнаду коју плаћају власници МХЕ.

„Сви смо на неки начин задовољни у том поступку. На крају крајева, кад уговор о концесији истекне, онда се тај објекат додјељује држави на кориштење“, каже помоћник министра у Министарству енергије, рударства и индустрије ФБиХ Халко Балавац.

Жељко Ратковић из „Електропривреде РС-а“ сматра да корист по становништво зависи од објекта до објекта: „Ако говоримо о инвеститору, сигурно да ће он имати највеће користи и сигурно да не би ни уш’о у инвестицију да нема користи. Ако говоримо о становништву на томе подручју, и оно би требало да има неку корист“.

Власницима малих хидроелектрана у РС су у 2019. години исплаћена скоро 34 милиона марака подстицаја. Истовремено, они су локалним заједницама, у којима су изградили МХЕ, дали једанаест пута мање новца.

Због оваквих односа економиста Миљевић не види велико добро по друштво: „Основно је питање а зашто, уопште, ми желимо мале хидроелектране кад су то изузетно мали капацитети? Не доприносе сигурности снадбијевања, локална заједница нема користи од тога, има евентуално штету, или ако има корист, корист је мала, је л’. Уништавамо биодиверзитет и поставља се питање а што ми то радимо. Коју корист друштво има? Нема никакву корист друштво од тога! Имају појединци“

Економиста Дамир Миљевић каже да друштво нема никакву корист од МХЕ: “Е, сад је питање да ли хоћете да градите систем који фаворизује појединце или систем који фаворизује друштво” 

Истовремено се у Федералном парламенту и Влади ФБиХ више пута полемисало о могућој забрани изградње МХЕ и обустави подстицаја за ова постројења. Прије неколико мјесеци премијер Владе Фадил Новалић одржао је састанак са представницима еколошких удружења и надлежним министарствима. Тада је МХЕ окарактерисао као „значајан друштвени проблем“.

„Наша природа и планине су тотално нападнуте, а корист коју видимо у добивеној струји је никаква и искључиво је распоређена на мали број приватних власника“, рекао је том приликом Новалић.

Ипак, из Федералног министарства енергетике за ЦИН кажу да ће вјероватно за сада све остати на истоме. За забрану градње МХЕ, кажу, потребно је прво измијенити прописе, а укидање подстицаја би се могло примијенити само на будућа постројења. У институцијама РС не разматрају ову могућност.

„Кад сте једном потписали уговор којим некоме гарантујете нешто, Ви не можете да промијените ако он не пристане, а он није луд да пристане“, објашњава економиста Дамир Миљевић.

Чак 82 од стотину бх. грађана са којима су разговарали новинари ЦИН-а није знало да уз рачун за струју плаћају и накнаду за обновљиве изворе. Док једни кажу да плаћају рачуне не обраћајући пажњу на појединости, други сматрају да није уреду на овакав начин узимати новац од грађана и финансирати приватне бизнисе.

“То је исто као да ја сад одем у хотел, једем и преспавам и онда пошаљем рачун неком другом да плати”, сматра Анто Љубаш из Бугојна.

(ЦИН)