Познат датум када се бира нови патријарх СПЦ

Српска православна црква добиће у фебруару новог, 46 по реду, патријарха.

Србија 24.12.2020 | 15:42

Како Блиц сазнаје, на управо завршеном Синоду договорен је термин и изборни Сабор заказан је за 18 фебруар.

Према Уставу СПЦ патријарх мора бити изабран, односно Сабор мора бити заказан најкасније три мјесеца по упокојењу поглавара.

Тај рок истиче до 20 фебруара. Овај Сабор, иако ће се одржати мимо устаљених термина за засједања највишег црквеног тијела, по својој форми, није ванредни већ изборни. На њему се бира искључиво патријарх, пише Блиц.

Осим поглавара Цркве пред епископима је и именовање нових владика и то за Митрополију црногорско-приморску и Епархију ваљевску. Досадашњи архијереји, митрополит Амфилохије и владика Милутин, упокојили су се од посљедица изазваних вирусом корона. Како сазнајемо, до тог избора неће доћи на овом фебруарском заседању, већ редовном такозваном прољећном, који се одржава у мају.

Пандемија Ковид19 може бити препрека одржавању засједања, посебно броју владика које ће допутовати.

Проблем су времешније владике које су и најбројније у Сабору и које су у ризичној групи од обољевања. Међутим, чињеница је и да владике могу овластити друге епископе да гласају у њихове име. Сваки може гласати умјесто једног који је оправдано одсутан.

Ипак, да би засједање било легитимно, а тиме и избор, мора бити присутно двије трећине чланова Сабора.

Када је ријеч о избору новог поглавара, право гласа имају и викарни епископи, који када је ријеч о многим питањима Цркве, иначе немају то право.

Такође 40 дана по упокојењу патријарха су дани жалости и у духу Цркве је да се не заказује избор док то вријеме не истекне.

Када је ријеч о гласовима у тренутно упражњеним епархијама и митрополији, они припадају администраторима.

Тренутно у Митрополији администрира владика будимљанско-никшички Јоаникије, који отуда има два гласа, у ваљевској владика шабачки Лаврентије.

У архиепископији београдско-карловачкој, којом је управљао патријарх Иринеј, глас има владика шумадијски Јован, коме је ова епархија дата на управљање.

До сада је пракса била да архијереј који је мјестобљуститељ – чувар трона добија и епархију којом је патријарх управљао. Међутим, сада је дошло до раздвајања па је мјестобљуститељу – владики дабробосанском Хризостому припало да председава Синодом, а владики шумадијском је додјељена архиепископија.

Владика Хризостом тако има само свој један глас.

(Блиц)