Русија се игра са Додиком

Сергеју Лаврову морају се признати манири, префињеност и елеганција: Русија је пустила Додика да изврши политичко самоубиство, а да нису ни осјетили мирис барута, нити на рукама имају икаквих барутних честица.

Пише: Слободан Васковић

Одлука Русије да, путем Интерпола врати украдену Икону из Луганска “поклонодавцу ради даљег разјашњавања њене историје путем Интерпола”, како је саопштио МИП Русије, само је “потврђивање” политичког самоубиства Додика.

Русији Додик више не треба и одлучили су да га уклоне на врло елегантан начин, искористивши га Равно до дна.

Нема дилеме да је Лавров знао да ће од Додика добити на поклон украдену Икону из Луганска, као што нема дилеме и да је у БиХ дошао да би свјесно радикализовао ситуацију.

Нема дилеме ни да је Додику неко од “руских веза” дискретно шапнуо шта би било добро да поклони Лаворву, што је овај и учинио, ни не помишљајући да је давање поклона уједно и политички “пуцањ” у “главу”.

Након што се Планета тресла пет дана око украдене Иконе из Луганска, Русија је одлучила да обзнани како је Додик за њих роба без икакве вриједности; Учинили су то врло суптилно - вратиће икону “поклонодавцу ради даљег разјашњавања њене историје путем Интерпола”, чиме у позвали на међународну истрагу о томе откуд украдена Икона из Луганска у Додиковом посједу.

Додик је све само не глуп политичар; Дапаче, ријеч је о ултрапрагматичном велемајстору хаоса, чијим сијањем политички живи/преживљава деценијама.

Русија је његове велемјсторске хаос-способности искористила против њега и дозволила му да изврши политичко самоубиство, а они, из цијеле приче у коју су ушли са предумишљајем, изађу чистих руку.

У Кругу Иконе, који је трајао, укупно, седам дана, Лавров је успио да направи огроман раздор у БиХ, радикализује ситуацију у Региону, покаже да су Комшић и Џаферовић недорасли функцијама које обављају, тешко уздрма Украјину, (јер је примање украдене Иконе из Луганска, у симболичкој равни, полагање права на Луганску и Доњецку област којима владају проруски сепаратисти, а не украјинске власти), произведе низ политичких проблема на међународној сцени, и, након свега тога, као израз добре воље за даљу “конструктивну” сарадњу, ријеше се Додика као задњег криминалца.

И то не обичног, већ оног из категорије треш - који тргује украденим Иконама. 

Русија је до те мјере понизила Додика да се он, остао/не остао, у политици више никада од тог понижења неће опоравити. Уз то су га, православним вјерницима, приказали и као богохулника, што није најгора казна за њега, али, као такав, он нема шта тражити међу политичким првацима православне вјероисповијести. Нити било које друге вјероисповијести.   

Вођство Фабрике која је произвела овог и оваквог Додика одлучила је да га у потпуности демонтира.

Процес уклањања Додика, у Руској режији, одмакао је већ подалеко! 

Додик, писао сам то већ, оцијењен је као непоуздан партнер и на Истоку и на Западу. 

Било је питање тренутка када ће његово процес његовог уклањања, који је већ раније почео, постати видљив. 

Од њега, након најаве враћањан украдене Иконе, није остао ни “камен на камен”. 

Да ли му је неко од “руских веза” након свега дошапнуо “сјети се потписиваја Програма реформи БиХ”АНП-а”, није ни битно, али да је “револвер” који су му дали да са њим одигра Руски рулет, имао у потпуности попуњен добош, у то нема никакве дилеме.

На крају, Лавров и даље убире значајне политичке поене након своје посјете Региону; То што су иза њега остале бројне жртве, не тиче га се: Гордост великих сила никада не обраћа пажњу на те ситнице, попут разноразних Додика и сличних пиона којима се служе.

Јавним Додиковим жртвовањем, Лавров је појачао своју трговачку понуду Западу, о којој сам јуче писао.

(Све је учињено врло свјесно, да би се односи радикализовали не само у БиХ, већ и на релацији БиХ-Украјина и, што је и најважније, Русија - Украјина.

Није случајна ова веза, јер је Русија већ анектирала Крим и, реално је да је овим поступком Кремљ понудио САД/ЕУ да ријеше ствари у БиХ на начин како хоће, али да “забораве” на анексију Крима. 

Зато се радикализација политичке ситуације у БиХ коју је Лавров максимализовао и током посјете Београду, посебно Загребу, прије може схватити као понуда за трговање Западу, по наведеном принципу (Крим-РС), него одбрана РС.

Друга страна трговачке понуде гласи - ако не “заборавите” Крим, слиједи још већа радикализација у БиХ и региону; Русија брани своје интересе тргујући и уништавајући српске интересе у БиХ, али и друга два народа, у то нема никакве сумње.

Русија из “малог рата” са Западом у Региону, који је у БиХ изгубљен за њих, покушава извући максимум за себе и неће презати да жртвују сваког/било ког како би остварили бар микрон сопствених националних интереса; Ништа неочекивано од Велике Силе.)  

Икона из Луганска била је, очито, по поимању Русије, “Божија воља” да се Додик демонтира у свим својим камелеонским издањима.

Шта ће на све ово учинити Запад? Ништа спектакуларно - понудиће и они Додику свој “револвер”, пуног добоша! О Руској понуди ће врло помно промислити.

“Руски рулет” је опасна игра; Није за аматере, каквим се показао Додик.

На крају остаје питање: Ко је нови Руски Човјек у БиХ?!

Питање је сасвим на мјесту, јер је он већ именован; Да није, Додик би још увијек држао онај “револвер” који му је донио Лавров негдје испод душека. 

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/