ИФИМЕС: Ђукановић сувишан за запад, окреће се Русији

Нова црногорска влада нашла се пред бројним изазовима и банкротом, између осталог и зато што је након пада режима Мила Ђукановића дошло до масовног изношења новца из Црне Горе, уништавана је документација и расписивани су тендери да би се извукло што више новца, наводи се у нановијој анализи љубљанског Института ИФИМЕС.

У каквој ситуацији се нашла нова Влада Црне Горе, према аналитичарима ИФИМЕС-а, говори чињеница да је влада, да би спречила банкрот морала да изда обвезнице на период од седам година у вредности 750 милиона евра са каматом од 2,8 одсто.

Задуживање владе, истичу, показало је сву досадашњу наводну „успешност режима Мила Ђукановића“.

Задужење Црне Горе сада износи преко 100 одсто БДП-а, а највећи краткорочни изазов за владу аналитичари виде у суочавању с последицама пандемије корона вируса.

Сматрају да би сатисфакција била оснивање Фонда незаконито стечене имовине, коју би требало наменити развоју земље и санирању последица Дуканновићеве вишедеценијске владавине.

По свему из анализе ИФИМИС-а проистиче да би нова влада, коју су изабрали грађани на не сасвим транспарентним парламентарним изборима, али који су се у међувремену ослободили страха од бивше власти, требало да буде влада дисконтинуитета у односу на бившу.

Потребно је, кажу, донети законе о лустрацији и пореклу имовине, што су и најавили, а неке службе, посебно безбедносну АНБ обновити из темеља по моделу Чешке.

Ђукановић за важне међународне, пре свега западне актере, више није неопходан и важан чинилац на Балкану – постао је сувишан, истиче се у анализи ИФИМЕС-а.

Због тога је, према оцени аналитичара, Ђукановић одлучио да по опробаном рецепту „игра на карту манипулације национализма и религије“ и тако, како наводе, изазове тензије и сукобе, да би показао да је он једини који може да осигура мир и гарантује стабилност у региону приказујући себе прозападним политичарем.

Таква Ђукановићева политика је, међутим, препозната и кажњена на августовским парламентарним изборима, наводи се у анализи.

Да актуелни црногорски председник више није важан за западне партнере указује и то што амбасадори западних земаља, по инструкцијама својих држава, нису подржали Ђукановића, због чега су се нашли на мети напада, а пре свега амбасадорка САД Џуди Рајзинг Рајнике, преко, како се наводи, делова одметнутог јавног сервиса РТВ Црне Горе (РТЦГ).

Напади на америчке представнике повезују се са, како кажу, одређеним информацијама о поновном приближавању Ђукановића Руској Федерацији.

Сматра се да Ђукановић плански саботира нову Владу Црне Горе, да напада Запад и да се поновно приближава Русији.

Потписивање недавних апела подршке режиму Мила Ђукановића од јавних личности и интелектуалаца из региона била је, указују, „смишљена манипулација“ и прилика за маневар Ђукановића, да себе представи као прозападног политичара, док је на другој страни отварао простор за заокрет према Русији.

Делује необјашњиво, истиче се у анализи, на који су начин Мило Ђукановић и његов режим успели да анимирају део јавности у региону на причи од опасности стварања неке нове „велике Србије“.

И најобичнијим познаваоцима политичких прилика је било јасно, кажу, да је Ђукановић изгубио подршку Запада моментом уласка у НАТО и да је коначно одиграо своју улогу.

Процењују да је већина лобирања била спонзорирана и да је само мањи део лобиста веровао у причу о „великој Србији“.

Питање које се поставља јесте да ли ти лобисти подржавају Ђукановића и у нападима на западне амбасаде у Подгорици.

(Тањуг)