Шта је истина о тестаменту покојног Амфилохија

Тестамент покојног митрополита црногорско-приморског Амфилохија - не постоји!

Регион 17.12.2020 | 11:22

Ово је "Новостима" саопштено у врху Митрополије црногорско-приморске, поводом учесталих гласина о писаном завештању које је наводно митрополит сачинио у својој болничкој соби у КБЦ Црне Горе у Подгорици, где је преминуо 30. октобра.

- Комисија Митрополије није нашла никакав тестамент почившег митрополита. Нити га је било у архиви, где би се налазио да је написан, нити га има у Светом архијерејском синоду СПЦ. Јер сваки епископ приликом састављања званичног тестамента, обавезно га шаље и Синоду у обавезујућој форми! Да је тестамент постојао, било би га и ту, али и у митрополитовој заоставштини - тврди добро обавештени саговорник "Новости.

Он категорично тврди и да би он морао знати за постојање формулисане митрополитове последње воље, да тај документ заиста постоји.

- Није спорна могућност да постоје приватне поруке, али, њихова форма се знатно разликује од тестамента. Ако оне постоје, немају значај званичне опоруке - каже извор "Новости" из Митрополије, који није желео да коментарише тврдње адвоката Далибора Каварића, опуномоћеног заступника Митрополије.

Каварић је убрзо после упокојења митрополита казао да поседује овај документ, чији ће садржај обелоданити по оздрављењу администратора Митрополије црногорско-приморске епископа Јоаникија, који је тада био инфициран короном.

- У разговору са владиком Јоаникијем добио сам благослов да се конкретно ради о митрополитовом приватном писмену, са садржином која није намењена широј јавности - изјавио је пре два дана Каварић.

Бизнисмен и ктитор СПЦ Миодраг Дака Давидовић такође је обзнанио да је митрополит Амфилохије оставио писмо народу и премијеру Здравку Кривокапићу, тада мандатару, и најавио како ће он то писмо "благовремено отворити".

Према Давидовићевим речима, митрополит је оставио неколико писаних и усмених аманета, о чему могу да сведоче он и митрополитов келејник отац Јустин. У њима се Амфилохије заложио за подизање конака Светог Василија Острошког на Бриској гори код Улциња, капеле патријарха Гаврила Дожића у морачким Врујцима, као и изградњу спомен-дома патријарха Варнаве Росића. Четвртом поруком затражио је обнову џамије у Пљевљима, као прилог за обнову онога што је на џамији "поломило туђе, непријатељско камење".

(Новости)