Када ће почети вакцинација против вируса корона БиХ?

У Хрватској и Србији вакцинација становништва против вируса корона почеће већ до краја године. У Босни и Херцеговини почетак вакцинације ће почети најраније у јануару, а то се може одужити чак и до марта.

Иако је у оптимистичном сценарију вакцинација у марту нешто што је мало могуће, мањак јасне позиције БиХ у свјетској утрци за вакцинама подстиче разумну дозу пропитивања. Упоредимо се са Хрватском и Србијом.

Несумњиво, Хрватска има предност због чланства у Европској унији. Сусједна држава осигурала је довољан број вакцина за више од 50 посто становништва, а иако је почетак процеса вакцинисања испрва планиран за 15. јануар, посљедње информације говоре како ће редови пред амбулантама почети да се формирају прије Божића.

Директор Хрватског завода за јавно здравство Крунослав Цапак казао је у петак да ће у земљу прво стићи довољан број доза за око 62.000 грађана те да је ријеч о вакцини произвођача Пфизер и БиоНТецх.

Ипак, ни чланство у ЕУ није гаранција да ће земља добити оно што жели, па је Загреб осигурао 2,7 милиона доза Пфизерове вакцине иако су од Брисела тражили 3,6 милиона.

Да би попунили рупу, сусједи су наручили вакцине од више произвођача - Јохнсон&Јохнсон, Модерна и ЦуреВаца. Укупни број осигураних вакцина за Хрвате бит ће 5,6 милиона, бар што се тиче првог вала.

У Србији, премијерка Ана Брнабић у суботу је охрабрила грађане обећањем како ће и они највјероватније прве вакцине моћи користити већ у овом мјесецу.

Како се наводи, Београд ће са Пфизером и БиоНТецхом потписати споразум о набавци већ у понедјељак, а паралелно с тим комшије обављају тестове на руској вакцини Спутник В како би одлучили да ли ће је користити, а преговори се воде и са кинеским произвођачима вакцине.

Чини се да Београд ништа не препушта случају јер је Брнабић казала да се разговара и са Астром Зенецом.

"Прво ће ЕУ да намири своје чланице, а ми не можемо да чекамо да будемо у сљедећој фази. То је потпуно нормално. Наша политичка одговорност је да пробамо да вакцина буде што прије у Србији и да имамо већи спектар тих вакцина", рекла је Брнабић.

Званичне институције БиХ не желе коментарисати ни појединости као што су конкретни произвођачи вакцина све док их не одобре европске и америчке агенције.

Сусједи такођер чекају одобрења, али то их не спрјечава да раније уђу у игру са произвођачима. То не значи да власти БиХ то не чине, али то није јасно и то је суштина проблема.

Иако је одобрење вакцина и више него важно, то не значи да у БиХ не могу унапријед обавијести грађане о евентуалним преговорима и информацијама о броју осигураних или потенцијално осигураних доза, слично као што то чине Хрватска и Србија и првенствено јер транспарентност и јасноћа у кризном периоду грађанима даје потребну дозу оптимизма.

Треба напоменути да ће Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ свакако морати одобрити све и једну вакцину која дође на тло БиХ.

Подсјетимо и на то да није најјасније колико је БиХ спремна за складиштење вакцина као што је Пфизерова која захтијева хлађење на ниском температурама. Ипак, на срећу постоје охрабрења која наводе на закључак како то неће бити проблем.

Шеф Службе за епидемиологију Завода за јавно здравство Федерације БиХ и члан Кризног штаба Министарства здравства Федерације БиХ Сањин Муса казао је како у Федерацији постоје регистрирани велепрометници с одговарајућим капацитетима за адекватно складиштење и дистрибуцију споменутог броја вакцина и осигуравање хладног ланца.