Десет година Викиликса и демонтаже спољне политике Сједињених Америчких Држава

Објављивање преко 250.000 америчких дипломатских порука пре 10 година изазвало је глобални политички потрес што је оснивача Викиликса Џулијана Асанжа за САД учинило државним непријатељем број 1.

Свијет 28.11.2020 | 15:47

 Гром из ведра неба ударио је 28. новембра 2010. Пет водећих западних медија почело је истовремено да објављује тајне из „контролног центра" вашингтонске дипломатије. Њихов извор: 251.287 углавном повјерљивих и тајних докумената из министарства спољних послова супер силе - које им је на располагање ставила звиждачка платформа Викиликс.

Никада раније новинари нису одједном имало толико повјерљивих података пред собом. Њемачки партнер, магазин Шпигел, то цурење информација назвао је „катастрофом за америчку дипломатију".

Шпијунирање УН

Из тајних докумената се могло сазнати много детаља попут информације да је Вашингтон својим дипломатама наложио да интензивно шпијунирају сараднике Уједињених нација, укључујући и генералног секретара - чак и њихове биометријске података или путничке навике.

Исто тако се могло сазнати како арапске државе траже ваздушне нападе на иранска нуклеарна постројења, како Пекинг губи стрпљење са сјевернокорејским диктатором Ким Јонг-Уном па све до не баш лепих коментара америчких дипломата о земљама у којима су на служби.

Асанж је Викиликс покренуо још 2006. али, „дипломатске поруке су за нас представљале врхунац Викиликсових открића 2010.", сјећа се новинар Шпигла Марсел Розенбах. На почетку су ови материјали преко медијских партнера у јавност били пуштани мало помало. Међутим, у јесен 2011. у јавност је грешком доспио комплетни материјал - без уобичајено нечитљиво прецртаних имена дипломата. Викиликс је због тога био жестоко критикован.

И тако, мада то првобитно није била намјера, хиљаде новинара широм свијета је добило увид у тајну комуникацију највеће свјетске силе.

„Материјал је још увијек актуелан. То је постало нешто као јавни архив и игра улогу у новинарском раду, у свакодневном истраживању", каже Розенбах.

Шпијунирање ЕУ у Бриселу

У тој архиви се може прочитати, на примјер, како је амерички посматрач у Бриселу 2009. био изненађен „како је лако продријети у институције ЕУ и како је лако на њих утицати ако им се приступи са адекватним разумијевањем процеса изградње коалиције у ЕУ".

Или како је замјеник министра спољних послова замолио јапанског замјеника министра спољних послова 2010. да у будуц́им расправама о регионалној архитектури избјегне термин „Азија Азијатима".

Или како је Саудијска Арабија идентификована као најважнији извор финансирања сунитског исламистичког терора - широм свијета.

Или како се размишљало о промејни режима на Куби и у Венецуели.

Злоупотребе моц́и и корупција у арапском свијету, на пример у Тунису, постале су видљиве - до детаља. Као и то колико често су стварни циљеви влада били у супротности са оним јавно прокламованим.

Објављивање депеша амбасада поклопило се са првим варницама протеста у арапском свету. Розенбах сматра да су објављење депеше амбасада биле „бар један фактор онога што смо тада, у мјесецима који су слиједили, доживјели под крилатицом Арапско прољец́е".

Утицај Викиликса на новинарство

Викиликс је поставио и нове стандарде у новинарском раду, посебно што се тиче међународне новинарске сарадње. „То је примјер за нову врсту односа према материјалу који је занимљив на глобалном нивоу, чији је садржај геополитика", каже Розенбах.

Викиликс је промијенио и однос према информацији као таквој, каже Сем Форсајт стручњак за информацијско ратовање при Институту за истраживање мира и сукоба у Хесену(ХСФК).Он сматра да је с Викиликсом на међународну сцену ступио хибридни не-државни актер који може утицати на међународне односе и чак дјелује на стратешком нивоу  - и то искључиво методама новинарства. Посљедица је  - пооштравање сукоба у сфери информација. „Данас сви разумију да морате да контролишете комуникацију. Морате активно да производите токове комуникације који вам омогуц́авају да контролишете нарацију."

Челзи Менинг

Викиликс је експлозивни материјал за своја откриц́а 2010. добио од Челзи Менинг која се звала Брадли Менинг, и била у америчкој војсци у Ираку те имала приступ базама података америчке владе.

„Шта би урадио да имаш невиђен приступ тајним мрежама (...) и тамо видео невјероватне ствари којима је мјесто у јавности, а не у мрачној просторији са серверима у Вашингтону?", питао је на чету Менинг маја 2010. америчког хакера Адријана Ламоа. Поменуо је четврт милиона „депеша Стејт дипартмента из амбасада и конзулата широм свијета објашњавајуц́и како први свијет експлоатише трец́и свијет, детаљно, из интерне перспективе. (...) Свуда у свијету гдје САД има неког свог... постоји дипломатски скандал који ц́е бити разоткривен". Менинг је рекао да је важно да ове информације изађу, јер „могу нешто промијенити".

Хакер је издао Менинга, који је ухапшен и пред војним судом осуђен на 35 година затвора. Послије седам година, пуштен је на слободу.

САД против Џулијана Асанжа

Менинг је био увјерен да ће Хиллари Клинтон, тада министарка спољних послова и хиљаде дипломата широм свијета  „добити срчани удар" када једног јутра у медијима виде своје тајне поруке. Клинтон је већ дан касније 29.11.2010. говорила о „нападу на међународну заједницу, савезе и партнерства".

Колико се Вашингтон запјенио, могло се видјети из других реакција: Противници су захтијевали да се Џулијан Асанж убије, Викиликс је скинут са Амазонових сервера, ПејПал му више није прослеђивао донације, као ни компаније кредитних картица Мастерцард и Виса, нападнута је веб-страница Викиликса, политичари САД су платформу називали терористичком организацијом.

Амерички политичари су више пута изјавили да Викиликс има „крв на рукама" и да публикације угрожавају животе информаната или чланова опозиције ауторитарних режимима. „Ове тврдње се нису обистиниле", објашњава Розенбах.

Нарочито се Асанж нашао под великим притиском - проглашен је државним непријатељем. Након што је провео седам година у азилу еквадорске амбасаде у Лондону, тренутно се налази у британском затвору под мјерама максималне безбједности. САД су поднијеле захтјев за изручење. Пријети му 175 година затвора. Пресуда ће бити донесена 4. јануара.

(ДW)