Пандемија вируса корона угрожава многа радна мјеста

Због пандемије вируса корона многа су радна мјеста угрожена. Нова отпуштања, посебно у сектору хотелијерства и угоститељства очекују се већ крајем ове и почетком наредне године.

Република Српска 24.11.2020 | 19:35

Најмање 35 хиљада људи у БИХ осталоје без посла од почетка пандемије. Но, то је изгледа тек врх леденог бријега. Званични подаци кажу да је у Српској током пандемије без посла остало 17 хиљада радника. То је заправо само број оних који су пријављени на Биро за запошљавање.

Корона је покосила посебно прерађивачку индустрију у Српској. Преко четири хиљаде радника током пандемије остало је без посла у овом сектору.

''Терет ковида се књижи на леђа радника. Плате су биле ниске и прије ковида, а сада имамо ситуацију да се плате смањују због недостатка посла и да се радници отпуштају'', каже предсједник Савеза синдикат РС Ранка Мишић.

Отпуштају се масовно и не само у РС, већ и у Федерацији.

Економиста Фарук Хаџић тврди да бх. власти нису реаговале на прави начин када су у питању мјере за заштиту привреде. То је довело до масовног отпуштања радника. Економском анализом је утврђено у које четири области је било највише отказа.

''Управо та паника је довела до неизвјесности да послодавци пошаљу своје раднике да их пошаљу на Биро. Девет од 10 отказа овдје говорим о периоду када је трајао лоцкдоwн, 9 од 10 отказа се десити у четири сектора. Када гледамо и јавни и приватни сектор девет од 10 је изгубило посао у хотелијерству, трговини, прерађивачкој индустрији'', каже економиста Фарук Хаџић.

Радна мјеста управо у овим областима биће на удару и наредних мјесеци.

Шта нас очекује у наредној години?

''Нису добри показатељи, страх и неизвјеснот су највећи непријатељи економије. Економска криза која је започела са појавом вируса корона није показала свој највећи ефекет, нити показује у првој годни настанак него тек у наредној години. Имају у виду исцрпљеност предузећа, нису добри показатељи у наредној години, како са аспекта чувања радних мјеста, тако и са аспекта привредног раста'', каже доктор економских наука Мирјана Орашанин.

А какав нам је привредни раст најбоље говори податак да многи привредни субјекти раде са 20 до 50 посто капацитета, неки су силом прилика морали ставити кључ у браву, а раднике су послали кући или на Биро. Владе обећавају помоћ с једне стране, послодавци се жале да немају довољно новца да задрже раднике с друге стране, а радници с треће стране у тој ситуацији једино што могу је да се сами забаве о свом јаду. 

БН ТВ