Планирају дефицит од 394 милиона, а не одричу се комфора

– Република Српска ће ову годину завршити са рупом у буџету од 393,8 милиона марака, што није превише забринуло власт јер скоро да није правила никакве уштеде у својим трошковима, показује други овогодишњи ребаланс буџета.

Република Српска 23.11.2020 | 17:56

За плате и накнаде службеницима биће потрошено 842 милиона марака што је незнатно мање од првог ребаланса када је у ту сврху планирано 843,20 милиона КМ. Процентуално, 0,1 одсто што је на нивоу статистичке грешке.

Скромна и готово непримјетна корекција је направљена на расходима по основу кориштења роба и услуга. Са 111,5 милиона, ребалансом су ови трошкови планирани на 110,8 милиона КМ.

Повећани су трошкови по основу закупа за три одсто, док су на истом нивоу остали трошкови по основу електричне енергије, путовања и смјештаја, режијског материјала и слично. За шест одсто су порасли трошкови текућег одржавања што се може приписати пандемији вируса корона и појачаним мјерама заштите и нешто већој хигијени.

Влада је повећала издатке за нефинансијску имовину, поготово за инвестиционо одржавање, реконструкцију и адаптацију зграда са 5,3 на 9,7 милиона марака. Расли су и трошкови за набавку и инвестиционо одржавање постројења и опреме који ће другим ребалансом пријећи износ од 29 милиона КМ.

Новим ребалансом буџетски корисници нису морали да се одрекну ни најмањег дијела свог комфора.

Предсједнику Републике Српске на располагању је да потроши преко десет милиона марака од чега ће више од четвртине отићи на плате и надокнаде запосленима.

Резова у односу на ребаланс из маја ове године није било ни у Народној скупштини Републике Српске. Њихов буџет у односу на посљедњу прерасподјелу прихода је остао скоро исти. Политичким странкама нико није дирао грант од пола милиона марака.

Слична ствар је и са Вијећем народа, министарствима те бројним комисијама, предузећима и правосудним институцијама које се финансирају из заједничке касе.

У образложењу буџета који ће се по хитном поступку наћи пред посланицима Народне скупштине Републике Српске првог дана у децембру се наводи како ће се дефицит од 393,8 милиона КМ покрити са нето финансирањем.

“Односно разликом између планираних примитака од финансијске имовине, задуживања и осталих примитака и издатака за финансијску имовину, издатака за отплату дуга и осталих издатака”, наводи се у приједлогу ребаланса буџета.

Са друге стране, укупни буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину у 2020. години износе 2,8 милијарди КМ, што представља увећање од 47,5 милиона КМ, односно 1,7  одсто у односу на средства планирана ребалансом.

“Поменуто увећање прихода се највећим дијелом односи на раст грантова у износу од 39 милиона КМ, а који се односи на уплату Владе Републике Србије”, стоји у образложењу ребаланса.

Порески приходи, као најзначајнији извор пуњења буџета су увећани за 12,6 милиона КМ или 0,5  одсто у односу на средства планирана првим ребалансом и износе 2,5 милијарди КМ.

Ту спадају приход од пореза на добит, приход од пореза на доходак, приход од индиректних пореза, приход од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и остали порески приходи.

Из Владе поручују како ће до раста прихода доћи због значајног раста доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и прихода од пореза на доходак, те да је то резултат њихових мјера донесених као одговор на пандемију.

“Мјере Владе Републике Српске за ублажавање штетних посљедица за привреду Републике Српске изазваних корона вирусом, имале су значајан утицај на кретање прихода од доприноса и прихода од пореза на доходак, тако да ће исти бити остварени у значајно вишем износу у односу на средства планирана Ребаланском буџета Републике Српске за 2020. годину”, наводи се у образложењу новог ребаланса.

Оно са чиме нису задовољни су приходи од индиректних пореза, приходи од дивиденде, учешћа у капиталу и сличних права, као и приходи од пореза на добит који ће бити значајно мањи.

Тако на примјер, у односу на ребаланс из мања доће до пада индиректних прихода за 3,1 одсто или 40,5 милиона марака, прије свега због пада прихода од ПДВ-а, царина, акциза и путарина.

(Цапитал)