Живот у Гламочу као да је стао, улице у шпицу пусте

Гламоч слови за једну од најсиромашнијих општина у нашој земљи, а то најбоље потврђују празне улице и кафане, празно дјечије игралиште у центру општине те рушевне зграде у којим годинама нико не живи.

Нико их и не обнавља, а нове куће нико не гради јер у њима нема ко ни живјети. У Гламочу према попису становништва из 2013. године живи 3.860 становника, чак 8.000 мање него 1991. године. Вријеме као да је стало 1995. године.

Мјеста окупљања Гламочана углавном су апотека, Дом здравља и једна банка у центру општине, а управо испред Дома здравља смо срели старијег мјештанина који је 1995. године из Приједора дошао у Гламоч гдје данас има пензију која, како каже, неким чудом покрије трошкове лијекова, а преживљава хранећи се у народној кухињи. Гламочанин нам је казао да људи углавном живе од пољопривреде.

"Овдје ко ради у шумарству, пошти и општини, добро му и јест. У Гламочу нема људи, има нас нешто више од 1.500 и углавном се бавимо пољопривредом која је основни извор преживљавања уз пензију. Овдје нема ни ресторана, ни ничега, нема ко ни да излази, нема омладине, одлазе. Срба је највише отишло", каже нам старац док долази у бурегџиницу која са замагљеним излогом и завјесама на њему не одаје да се ради о угоститељском објекту који је увелико познат локалном становништву.

Гламочане су с предизборних плаката којима су облијепљена стабла дрвећа и рушевне зграде позивали да се боре заједно за народ, да се окупе за Гламоч или покрену Гламоч заједно у наредне четири године, а право гласа имало је нешто више од 4.000 бирача. Гласало је нешто више од 1.600 гласача, а побиједио је СНСД.

Мјештанима не остаје ништа друго, без обзира на изборни резултат, него да живе с надом да горе не може бити те да ће Гламоч, четврта по површини опћина у БиХ, некада кренути напријед те да ће њени туристички природни потенцијали некада бити искориштени и занимљивији бх. становништву.