Има ли рјешења: Дугове враћају новим задужењима

Влада Републике Српске данас је утврдила Приједлог другог ребаланса буџета за ову годину у износу од 3,636 милијарди КМ, изјавила је министар финансија Републике Српске Зора Видовић, која је истакла да је ребалансом највеће повећање дато Компензационом фонду за опоравак привреде.

Ако су задужења неопходна, онда нека иду у привреду, кажу економисти.

Република Српска ће до краја 2020. године имати још један ребаланс буџета. То је потврдила министар Зора Видовић која је казала да је Влада Спрске усвојила Приједлог за други ребаланс у износу од 3,636 милијарди марака, што је за 23 милиона више у односу на први ребаланс.

Видовићева је навела да је нови ребаланс био неопходан, али и да су начињене одређене уштеде у буџету од 13,3 милиона КМ.

„Највеће повећање је било код трансфера према Компензационом фонду. Према Компензационом фонду из кога смо финансирали помоћ привреди и здравству. Ми смо били предвидјели у првом ребалансу 151 милион, али смо ту цифру повећали за још 21 милион“, рекла је министар финансија РС Зора Видовић..

То значи да је Влада РС у овој години за помоћ привреди и здравству издвојила 172 милиона марака путем Компензационог фонда РС. Ако се то упореди са ребалансом који је већи од 3,6 милијарди, то практично значи да је у ове секторе Влада уложила око 5% средстава из буџета.

Из опозиције кажу да је то доказ да се новац који Српска добија сталним задужењима, користи само за враћање ранијих дугова и да другог рјешења осим задужења нема.

„За корону се нико није могао спремити, али могли су се изнаћи неки другачији начини рјешавања у ходу. Али видим да за то, да ли нема идеја, или нема знања или једноставно све иде по устаљеном рецепту, сада ћемо се задужити, па ћемо тамо кад дођу дугови на наплату, онда ћемо гледати шта ћемо и како ћемо“, каже члан економског савјета ПДП-а Јелена Тривић.

Стручњаци истичу да је свако задужење за Републику Српску погубно. Али ако су та задужења у овом тренутку неопходна, боље је да буду искориштена за адекватну помоћ привреди и очувању радних мјеста.

„Ако од два зла бирамо мање, сигурно је повећање јавног дуга, али само у смислу да се помогне или да се привреда растерети и да се неким угроженим дијеловима привреде апсолутно помогне.

Јер уколико дође до гашења активности једног великог дијела, поготово фирми које припадају угроженим гранама, можемо у будућности имати много веће посљедице него што их носи додатно задужење“, наглашава извршни директор Удружења економиста РС (СWОТ) Саша Грабовац.

Овогодишња задужења Републике Српске на наплату би требала доћи од 2022. и 2023. године. Тада ће рата кредита из буџета износити преко милијарду и 200 милиона КМ. 

БН ТВ