Ima li rješenja: Dugove vraćaju novim zaduženjima

Vlada Republike Srpske danas je utvrdila Prijedlog drugog rebalansa budžeta za ovu godinu u iznosu od 3,636 milijardi KM, izjavila je ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović, koja je istakla da je rebalansom najveće povećanje dato Kompenzacionom fondu za oporavak privrede.

Republika Srpska 19.11.2020 | 19:42

Ako su zaduženja neophodna, onda neka idu u privredu, kažu ekonomisti.

Republika Srpska će do kraja 2020. godine imati još jedan rebalans budžeta. To je potvrdila ministar Zora Vidović koja je kazala da je Vlada Sprske usvojila Prijedlog za drugi rebalans u iznosu od 3,636 milijardi maraka, što je za 23 miliona više u odnosu na prvi rebalans.

Vidovićeva je navela da je novi rebalans bio neophodan, ali i da su načinjene određene uštede u budžetu od 13,3 miliona KM.

„Najveće povećanje je bilo kod transfera prema Kompenzacionom fondu. Prema Kompenzacionom fondu iz koga smo finansirali pomoć privredi i zdravstvu. Mi smo bili predvidjeli u prvom rebalansu 151 milion, ali smo tu cifru povećali za još 21 milion“, rekla je ministar finansija RS Zora Vidović..

To znači da je Vlada RS u ovoj godini za pomoć privredi i zdravstvu izdvojila 172 miliona maraka putem Kompenzacionog fonda RS. Ako se to uporedi sa rebalansom koji je veći od 3,6 milijardi, to praktično znači da je u ove sektore Vlada uložila oko 5% sredstava iz budžeta.

Iz opozicije kažu da je to dokaz da se novac koji Srpska dobija stalnim zaduženjima, koristi samo za vraćanje ranijih dugova i da drugog rješenja osim zaduženja nema.

„Za koronu se niko nije mogao spremiti, ali mogli su se iznaći neki drugačiji načini rješavanja u hodu. Ali vidim da za to, da li nema ideja, ili nema znanja ili jednostavno sve ide po ustaljenom receptu, sada ćemo se zadužiti, pa ćemo tamo kad dođu dugovi na naplatu, onda ćemo gledati šta ćemo i kako ćemo“, kaže član ekonomskog savjeta PDP-a Jelena Trivić.

Stručnjaci ističu da je svako zaduženje za Republiku Srpsku pogubno. Ali ako su ta zaduženja u ovom trenutku neophodna, bolje je da budu iskorištena za adekvatnu pomoć privredi i očuvanju radnih mjesta.

„Ako od dva zla biramo manje, sigurno je povećanje javnog duga, ali samo u smislu da se pomogne ili da se privreda rastereti i da se nekim ugroženim dijelovima privrede apsolutno pomogne.

Jer ukoliko dođe do gašenja aktivnosti jednog velikog dijela, pogotovo firmi koje pripadaju ugroženim granama, možemo u budućnosti imati mnogo veće posljedice nego što ih nosi dodatno zaduženje“, naglašava izvršni direktor Udruženja ekonomista RS (SWOT) Saša Grabovac.

Ovogodišnja zaduženja Republike Srpske na naplatu bi trebala doći od 2022. i 2023. godine. Tada će rata kredita iz budžeta iznositi preko milijardu i 200 miliona KM. 

BN TV