Што кркљаш? Знаш ли колико ме кошташ?

Осим избора, недељу иза нас су обележили и Вишковићев позив на аскетизам и страшни призор Баје у скафандеру. Колективно нам је биће задобило такав ударац да ће дани бити потребни да га амортизујемо.

Пише: Миланка Ковачевић

Можемо да одахнемо. Синоћ је тачка стављена на период интензивне злоупотребе јавних превозних средстава, пара, институција- укратко свега, у предизборне сврхе. Сада се враћамо у мирније воде - личну и партијску злоупотребу поменутог.

Негде то упали, негде не, тек, све се учинило да се Мићић и Радојичић подупру да победе, што каналом, што макетом моста. Чак је Баја, како би подигао колективни рејтинг, ускочио у скафандер и кренуо ходницима клиничког центра праћен камерама.

“Шта је теби?”, питао је пацијента на респиратору. “Ајде, бога ти, дижи се, шта ми ту кркљаш?”, подвикнуо је. “Знаш ли ти да за тебе дајем и четири хиљаде дневно, а за те паре сам могао унуку још једну играоницу да изградим?”. Тако је болног соколио Баја обарајући сталке и колица дуж ходника док је директор (и доктор у слободно време) трчкарао за њим дивећи се емпатичним приступом највећег међу њима иствремено аплаудирајући.

Нажалост, грађани нису препознали вредност макете и канала, некако би нешто конкретније, рецимо стварни мост.  И, на пример, неку стварну реку и уређено корито. И једног поштеног и доследног човека који ће, чак и кад греши, отворено рећи са каквим се дилемама суочава и, чак повући се пред бољим. Овако, противкандидати нису били толико добри колико су Бајини адути били лоши. На крају, блеф није упалио. Велики градови су рекли да би мало да имају другачију власт од републичке. Чисто да се одморе од интензивног развоја.

Са друге стране, можда вам је промакло да су најновије студије показале да прележали од короне имају оштећење слуха. Наш премијер, истини за вољу, ни до сада није имао слуха за много тога, али је од кад се опоравио, по свему судећи, постао потпуно глув за основне потребе сваког човека.

Све се чини да нам је весели Радован наумио да добије Нобелову награду. Начуо је он (или му се у температурном бунилу јавило?!) да је Јошинори Осуми награђен за откриће механизма аутофагије. Укратко, ако гладујете одређени период дана, ваше ћелије ће да се ослобађају штетних материја.

Радован се, кренувши тим трагом, залутао у какофонији гласова у сопственој глави, запитао: "Ако прија да не једеш сатима, колико тек користи може бити ако не једеш данима"? Већ је израчунао колики би то био вишак у буџету. Људи који не једу и не пију и по месец и по! Човече, какво откриће! А сва храна нам остаје! Да је извеземо или, имајући на уму спосбности министра Кошарца, бацимо. Али, замислите, образлаже Радован, колико би то ђубре, пардон, колики би компост био! Нахранили би све оранице од Лијевча до Семберије и за наредну генерацију.

Срећа па су те генерације које долазе све мање иначе би се потпуно деморалисале кад би виделе шта им се као алтернатива нуди. Уместо Терминатора, или барем Елиота Неса који би изашао на крај са корупцијом која урнише друштво, нама се некакав Ненад промовише у човека који је донео промене читавој републици. Кажу да је, у холивудском стилу, од аутсајдера постао главни глумац који је задао кључни ударац Баји. А ми болно свесни да је обесхрабрујућа и сама чињеница да неко такав чак и статира на политичкој сцени.

Укратко, ако су изгубили велике, добили су мале, Сходно пракси да заобилазе градове у којима републичка и локална власт не дишу као један, очекујемо да се Додик (иако не републички, али свенародни човек), Жељка, Радован и остали дворјани демонстративно напусте Бања Луку и преселе се у Херцеговину. Требињу и Невесињу је одавно свануло, развијају се таком брзином да људско око не може да испрати. Сада се томе придружило и Гацко.

Бања Лука, Бијељина, па чак и Билећа, нека пате за љубављу републике пажњом буџета. Ако. За вероломство и треба да буду лишени својих пара које ће сад други да троше. Јербо, зна се ко паре дели, а ко мора да шени.

Све у свему, била је ово једна дуга недеља. Оно што је лоша вест је да зима долази. Неки ћемо имати да једемо и да се грејемо, а неки ћете да патите. Али, живот није праведан у земљи лептирица и медведа. Помирите се са тим или је напустите. Да знате да је на граници, и поред короне, велика гужва.

(Директпортал)