Може ли бити НЕРИЈЕШЕНО између Трампа и Бајдена?

Могуће је да побједника предсједничких избора у САД нећемо сазнати у данима пред нама, а како пристижу нови резултати трка постаје тијесна - да ли је могуће да буде нерешено? Шта онда?

Свијет 04.11.2020 | 13:56

Може ли бити НЕРИЈЕШЕНО између Трампа и Бајдена?

У мало вјероватном, али могућем сценарију да Трамп и Бајден добију сваки по 269 електорских гласова, Устав каже да Представнички дом бира предсједника (при чему свака држава има један глас), а Сенат потпредсједника. Могуће је чак и да кандидат треће странке освоји довољан број гласова који би једног од два главна кандидата спријечили да освоје већину.

Шта се догађа ако се кандидати изједначе?

Неријешен исход (269-269) је мало вјероватан, али постоје различити сценарији који би се могли догодити. Ако ниједан предсједнички кандидат не добије 270 гласова Изборног колеџа, Устав захтијева да Представнички дом изабере предсједника. Сенат би у том случају бирао потпредсједника.

Међутим, чак и ако је извјесно да демократе "држе" Представнички дом, то не мора нужно да значи да ће Бајден аутоматски побиједити. Ненси Пелоси изјавила је да је Представнички дом спреман и припремљен за изједначен резултат.

- О томе тренутно не бринемо. Усредређени смо на то да ће Бајден 20. јануара бити инаугурисани предсједник Сједињених Држава и да ћемо имати демократски Представнички дом и демократски Сенат - изјавила је Пелоси.

Када неријешен резултат није заправо неријешен?

Ако буде изједначених изборних гласова у Изборној ноћи, то не мора нужно значити да ће се тај резултат одржати када се Изборни колегиџ стане првог понедељка послије друге сриједе у новембру. То је зато што само око половине држава има законе који налажу електорима да гласају у складу са вољом бирача у својим државама.

За остале државе могуће је да електор гласа за другог кандидата. Они се називају „невјерни електори“. Другим ријечима, републикански електор у држави која је гласала за републиканског кандидата могао би легално да свој глас да демократи и обрнуто. То значи да би се за изборе који изгледају изједначени на крају могло одлучити наговарањем неких електора да промијене своје гласове.

Шта ако буде и другог нерешеног резултата?

Шта се дешава ако и након Изборног колеџа буде неријешено? Према 12. амандману америчког Устава „ако Представнички дом не изабере предсједника кад год им се пребаци право избора, пре четвртог дана марта наредне године, тада ће потпредсједник дјеловати као предсједник, као у случају смрти или другог уставног инвалидитета предсједника “.

Да ли је икада раније било неријешених резултата на америчким изборима?

Представнички дом одлучивао је предсједника у два наврата - оба су одржана пре него што је кандидат достигао праг од 270 електорских гласова потребних за побједу.

Томас Џеферсон побиједио је Арона Бура 1800. године (љубитељи бродвејске представе „Хамилтон“ то сигурно добро знају). И Џеферсон и Бур били су део Демократско-републиканске странке, а исход гласања завршио је резултатом 73:73 пре него што је Представнички дом прогласио Џеферсона за новог предсједника.

Ако ниједан кандидат не добије већину од укупно 538 електорских гласова, о избору предсједника одлучује се у Представничком дому, при чему свака државна делегација има један глас. За победу је потребна већина држава (26). Сенатори би бирали потпредсједника, при чему би сваки сенатор имао један глас. За побједу је потребна већина сенатора (51) “, наводи се на званичном сајту.

(Блиц)